Енциклопедија за радознале

Најстарије српске цркве

Манастири Свети Никола и Пресвета Богородица у Куршумлији су најстарији српски манастири, прве задужбине Стефана Немање који су настали између 1159. и 1166. године. Први се уздиже на узвишењу изнад града, други је пар стотина метара ниже, код ушћа Бањске у Топлицу.
Стефан Немања, је владао Топлицом као удеони кнез, због зидања ових здања, дошао је у сукоб са старијом браћом из кога ће изаћи као победник и постати владар са титулом Велики жупан.

Збирка Радулбеговог конака

Радул-бегов конак, у Зајечару подигнут је почетком 19. века. Један је од најстаријих објеката у граду и саставни је део Народног музеја. Конак има приземље и спрат са два избачена доксата. У приземљу је продајна галерија слика, скулптура и производа домаће радиности и место на коме се одржавају промоције књига и књижевне вечери. На спрату је стална изложба „Стари Зајечар".

Манастир Чокешина

Налази се на северној падини планине Цер, у селу Чокешина. Од Шапца удаљен четрдесетак километара. Посвећен је Рођењу Пресвете Богородице. Манастир Чокешина један од најзнаменитијих у Подрињу, подигнут почетком XV века, први пут се помиње у списима којима босански краљ Стефан Томаш потврђује баштину великом логотету Стефану Ратковићу.

Златарски сир

Златарски сир настаје од крављег или мешавине крављег и овчијег млека које се напасају на високопланионским пашњацима са специфичним биљкама и травкама, које утичу на квалитет и посебне особине млека од којег се припрема овај чувени сир.

Католичка црква у Шапцу

Пре подизања католичког храма у Шапцу, мисе су се одржавале у просторијама Подринске учитељске школе и Колу српских сестара. После првог светског рата, одлучено је да се подигне нова црква, у јуну 1928. г. почело је копање темеља у делу града који се зове Баире, близу железничке станице. Свечани благослов и полагање камена темељца обавио је 29. јула 1928. фра Крста Беламарић, каноник Београдског каптола, уз асистенцију шабачког жупника Младена Момчиновића, присутног свештенства и заступника градских власти.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц