Трезор

Реч историчара - Предмет рада Института за савремену историју у Београду, који је основан јануара 1969, је изучавање историје 20. века, историје Србије, историје Југославије од њеног настанка до садашњих дана, њеног унутрашњег развоја и спољнополитичког положаја, као и изучавање методологије научног и стручног рада у историографији. Посебну пажњу посвећује сарадњи са тематски сродним институцијама у земљи и иностранству. Проф. др Павловић је на функцији директора ове научно-истраживачке институције од 2004. године; школовао се се у Лебану, Приштини и Београду, а докторирао је 1995. на Филозофском факултету у Београду. Области научног интересовања су: Политичка историја Југославије; Историја Србије и Југославије после 1945; Косово и Метохија у Србији и Југославији; Социјална историја. Аутор је великог броја научних чланака и монографија међу којина су  Програми политичких странака у Југославији 1945, Срби на крају Другог светског рата, Србија у националној политици КПЈ на крају рата, Документа ЦИА о Југославији 1948-1983; Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944, Косово. Прошлост-Памћење-Стварност" (коаутор са П. Марковићем).

У уводној речи за емисије о савезничком бомбардовању 1944. године и о емисијама које се ове недеље репризирају у "Трезору", проф. др Момчило Павловић подсећа да је ова тема била дуго потискивана и недовољно истражена, јер се на њу гледало као на део цеолокупне ратне победе. У савезничким бомбардовањима пред крај Другог светског рата највише су страдали градови и регије јужног Балкана. Наши градови су страдали и као примарни али и као секундарни циљеви када су дејствовања по другим циљевима на Балкану била немогућа. Професор за "Трезор" говори и показује  документа из Националног архива у Вашингтону, који веома детаљно говоре о савезничком бомбардовању наше земље. Ту се налазе документи са састанака, наредбе, фотографије, извештаји о извршеним задацима. Проф. Павловић управо  ради на књизи где ће сва ова  документ објавити и анализирати. 

** Учесници: Момчило Павловић, саговорник Бојана Андрић

** Техн. вођство Миша Баћевић, сниматељ звука Небојша Стојановић, вођа екипе расвете Миодраг Стојановић, дизајнер светла Добривоје Марковић; камермани Бошко Јанковић, Синиша Свијић, Марко Булат; видео миксер Мира Загорац, сценограф Наташа Богдановић, организатор  Гордана Грдановић, редитељ Предраг Синђелић, монтажер Драгиша Ђокић, уредник Бојана Андрић   

** Снимано 29. марта 2013 у Студију ИИИ, премијерно емитовање; Редакција за историографију

лесковачки 6. септембар 1944, људи говоре, први део - Поводом 50-годишњице савезничког бомбардовања снимљено је неколико емисија о градовима који су највише страдали. У бомбардовању 6. септембра 1944, Лесковац је сравњен са земљом. Град је бомбардовала савезничка алијанса у координацији са Народно-ослободилачким покретом. Хроничари те трагедије процењују да је погинуло око две хиљаде људи. Комунисти су у бројним књигама о партизанским подвизима ову трагедију углавном игнорисали, или је помињали са по неколико реченица. Међутим, млађи историчари Момчило Павловић и Верољуб Трајковић наводе да је град бомбардован уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије. Наводе да је тадашњи високи функционер КПЈ и командант Главног војног штаба Србије Коча Поповић бомбардовање Лесковца посматрао са брда у селу Ђинђуша код Бојника и то у друштву са представником британске мисије Фицројем Меклејном. Операција се звала "Ретwик" ("Недеља пацова"). Циљ је био спречавање повлачења Немаца из Грчке, тако је страдао Лесковац на који је пало 69 тона "тепих бомби" из 24 америчка авио-бомбардера "либертас" и 28 пратећих "ловаца". У рушевинама је, остао цео град уништено је 84 најлепших и највећих објекта и заувек је нестао архитектонски изглед Лесковца на размеђи занатског и индустријског града. О овим трагичним данима сведоче преживели Лесковчани, као и историчари који наводе да је у граду било око 500 Немаца и да је Лесковац био "небрањен град".

** Учесници: историчар Момчило Павловић; историчар Верољуб Трајковић, директор Народног музеја у Лесковцу; историчар Мира Ниношевић, кустос у Народном музеју у Лесковцу; Растимир Вучковић, Надежда Дискић, Бора Цветановић, Благоје Димитријевић, Бранислав Младеновић

** Сценаристи Недељко Јешић, Срђан Замоло; продуцент Александар Јанковић, организатор Мирослав Симоновић, сниматељ звука Шеро Леро, музички сарадник Катарина Чурћин, синхронизација Радослав Бојковић, сниматељ Миодраг Павловић, асистент сниматеља Бранко Дрљача, монтажер Весна Дујмовић, редитељ Срађан Замоло, уредник Недељко Јешић

** Премијерно емитовано 20.12.1994, Редакција општеобразовног програма, уредник Петар Савковић