Најзапаженије резултате у новинарству Милан Ковачевић (1915-1985) је постигао у својим путописним емисијама, пре свега у Каравану, којем је посветио две деценије (прва епизода 1963, последња епизода 1983). За свој рад Милан Ковачевић је добио више одликовања и друштвених признања. Први је радник Телевизије Београд који је за своје телевизијско стваралаштво добио Седмојулску награду СР Србије.

Корнати, Караван - "Корнати се протежу између Дугог отока и Муртера. Народ каже да их има 365, колико дана у години, али географија смањује број на 125 не рачунајући мале хриди. Кад се зна да су се поређали на дужини од свега тридесетак километара, онда се схвати како је згуснут овај архипелаг. База за поход на Корнате су Сали, највеће место на Дугом отоку. Насеље лежи око луке и изнад ње, а с друге стране острва је плажа Бочац, чиста, мирна и пријатна. Тада на острву није било ни једног аутомобила.

Постојала су свега четири километра пута којим су пролазиле ретке магареће запреге. Туризам је тек куцао на врата... Корнатска острва су разне величине и различитих облика. Близу Сестрица је округао оточић Таљарић пречника око 60 метара, потпуно равне и глатке површине, идеалне за спуштање хеликоптера. Острва необичних имена Обручан, Трбух, Мртвац и друга с јужне стране стрмо су одсечена. Друга имају лепе увале са плажама. Понегде у камењару ниче нешто траве, а негде је свуда само гола стена. Име Корнати долази од латинског глагола corrimare - раздробити, значи растресена острва. Највеће у овој групи, острво Корнат око кога се гомилају остали, има површину од преко 30 квадратних километара. И оно је голо, изузев малих зелених оаза, око неке локве, или бунара са "бочатом", сланкастом водом, где лети баш као сточари с копна на катуне, долазе поједине породице да оберу смокве и маслине, или ошишају овце... " (Из књиге Караван, Милана Ковачевића)

** Аутор и уредник Милан Ковачевић, сниматељи Милан Душковић, Стојан Николић; сниматељ звука Иван Жакић, расветљивач Богдан Лујић, музички сарадник Доријан Шетина, монтажер Бранислава Јовичевић

** Премијерно емитовано 31.12.1967, Редакција документарног програма

Неготин, Из наших крајева - град Неготин се налази у Борском округу близу тромеђе Србије, Румуније и Бугарске. Име Неготин је први пут забележено у 16. веку. Сматра се да је насеље настало у време пада српске деспотовине под власт Турака, 1459. године. Најстарији до сада познати писани историјски извори о Неготину и Крајини потичу из турских пописних књига Видинског санџака из 16. века. Неготинска крајина се прикључила устаницима у Првом српском устанку тек 1806. године када су Совјет и Карађорђе преместили хајдук Вељка Петровића из Бање у Неготин где је он чувао источну границу Србије, утврдио град и шанчеве око њега. На тај начин Неготин је добио значајну улогу у обезбеђењу српске границе према турској видинској армији. Вељко је погинуо у одбрани града јула 1813. Један од најзначајнијих природних ресурса у општини Неготин је река Дунав која протиче на удаљености од око 10 км од самог града и представља значајну европску саобраћајницу. Велика површина пољопривредног земљишта изузетних карактеристика као и адекватни климатски услови погодују развоју свих ратарских, повртарских, воћарских и виноградарских култура. Нарочито су значајне виноградарске културе по којима је овај крај био познат и у 19. веку. Основна школа у самом Неготину отворена је 1824. године, гимназија 15 година касније, Женска школа 1851. године, а Учитељска школа 1910. године. Неготин је родно место композитора Стевана Мокрањца и у његову част се сваке године одржава музичка свечаност Мокрањчеви дани.

** Сценариста  Добрица Милићевић, наратор Дејан Ђуровић, сниматељ Милован Кљајић, асистент Новак Живковић, тон мајстор Раде Миљковић, расвета Раде Веселиновић, секретарица режије Луција Видека, продуцент Иван Гај, организатор Зоран Јовановић, монтажер Милица Полићевић, редитељ Милорад Узелац, уредник Љубиша Богичевић

** Произведено 1983, Редакција школског програма, уредник Ибрахим Хаџић