Читање позоришта: Владимир Стаменковић

Позориште у драматизованом друштву, први део.

Владимир Стаменковић, дугогодишњи професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, истрајао је у писању позоришне критике више од пола века. Аутор неколико важних књига и студија из позоришне теорије, историје и праксе завештао је историји позоришта и књигу »Дијалог с традицијом«, капитално издање о 40 година Битефа. Његове есеје и критике карактеришу студиозност, свеобухватна компаративна анализа, креативност, критичарска објективност и непоткупљивост.

У првој од две епизоде серијала »Читање позоришта« Стаменковић говори о својим почецима далеке 1956. године, о културној и политичкој клими тих година, о превирањима на књижевној и позоришној сцени, забранама представа, идеолошким и естетичким сукобима и појави нових писаца, чији проседе је карактерисао директан говор о друштвеној збиљи, а међу којима је предњачио Александар Поповић својим комадом »Капе доле« који је био отворена алузија на Тита и брачни пар Броз.

Стаменковић сведочи о преломним година за домаћу драму и позориште, о кључним представама које је, крајем седамдесетих година прошлог века, довео на Стеријино позорје као уметнички директор и главни селектор и одговара на питања зашто је Јосип Видмар назвао Љубишу Ристића и Душана Јовановића позоришним терористима, какве су биле реакције када је студент Душан Ковачевић прочитао на часу прву верзију драме »Маратонци трче почасни круг«, каква је некада била улога позоришта у друштву, а каква је данас?

Други део је на програму у понедељак 11. марта.

Аутор и уредник: Слободан Савић

број коментара 0 Пошаљи коментар