Трезор

Светски дан телевизије установила је 1996. Генерална скупштина УН и позвала државе-чланице да тога дана активно размењују програм, са акцентом на теме  мира, сигурности, друштвеног и привредног развоја и побољшања културне размене. Редакција за историографију ТВБ-РТС већ пет година обележава Светски дан телевизије двојако: специјалним програмом у "Трезору" и пригодном јавном манифестацијом у једном од објеката РТС-а. Тако је и ове године: у 12 сати на тераси између Дома Пионира и Телевизије, у Таковској 10, одржава се пројекција ТВ филма Естрада, из серије Како успети у животу, за коју је потреба помоћ публике приликом препознавањи лица која се појављују у овом ц/б филму из 1968/69. године, а у 13 часова специјални програм на РТС 2 у "Трезору".

Следећи препоруку Уједињених нација да се на Светски дан размењују програми између телевизијских кућа, ове године емитујемо програм Телевизије Црне Горе који смо добили разменом са Редакцијом за историографију РТЦГ. Специјални програм "Трезора" послали смо сродној нам Редакцији половином октобра, за приказивање на Округлом столу посленика ТВ архива који је одржан на овогодишњем Телевизијском фестивалу у Бару. На нашу молбу, уредница Снежана Ракоњац представила нам је овако своју редакцију. "Волимо да кажемо  да смо најмлађа редакција у Телевизији Црне Горе, иако нам тај статус не припада ни по годинама живота, ни по деценијама професионалног искуства. Вјерујемо да је наша Редакција за историографију најмлађа и на Балкану, јер је основана тек 2011. године, али и најмалобројнија зато што у њој раде само два уредника. Имамо скроман циљ - да  надокнадимо скоро пет пропуштених деценија, прегледамо око 20 хиљада сати стихијски одлаганог програма, откријемо шта је неповратно изгубљено и реконструишемо програмску историју Телевизије Титоград/Телевизије Црне Горе у минулих 48 година. Поносни на богат и жанровски разновстан опус генерација телевизијских стваралаца, желимо да отворимо нашу ризницу и благо заборављено у подруму изнесемо на свјетлост дана и подијелимо са нашим гледаоцима, што и чинимо сриједом и суботом у  једносатном  програмском блоку "ТВ архив", који се емитује од септембра прошле године."

Сарадња две Редакција за историографију, београдске и подгоричке, наставља се зајединичким пројектом Трагом старе емисије чије су припрема управо у току. 

Прилог Телевизије Црне Горе поводом Светског дана телевизије

Сусрети у Паризу - емисија о сликару Миодрагу Даду Ђурићу снимана у Паризу пре 40 година. Дадо Ђурић рођен је 4. октобра 1933. на Цетињу и један је од највећих црногорских сликара и најистакнутијих представника данашње фигуративне умјетности. Након смрти мајке, ћерке познатог црногорског љекара Јована Кујачића, прихватио га је његов ујак, сликар Мирко Кујачић, са којим је једно вријеме провео у Љубљани. Умјетничку школу завршио је у Херцег Новом, а потом Академију ликовних умјетности у Београду. Прву изложбу имао је у Ријеци, након које 1956. одлази у Париз, гдје упознаје галеристу Данијела Кордијеа, који је помогао да већ 1958. француска публика упозна Ђурићево стваралаштво. Недуго потом напушта Париз и настањује се у једном старом млину у Ерувалу, у близини Жизора. Кратко вријеме боравио је у Њујорку и Централној Африци. Поред  цртежа и уља, радио је графике, а потом и колаже и асамблаже. Његова дјела налазе се у многим музејима, галеријама и приватним колекцијама, и свједоче о мајсторском ликовном умијећу, у коме дочарава апокалиптичне спојеве. За своје сликарство, сам је говорио да представља одбацивање свега што је цивилизација. Послије Марка Шагала и Салвадора Далија, сматра се једним од умјетника који су највише утицали на појам надреализма у сликарству. О његовом дјелу, угледни историчар Алан Боске објавио је монографију "Дадо, универзум без одмора", оцијенивши га својевремено као највећег сликара данашњице из реда визионара. Ђурић је 2009. био први представник Црне Горе након њеног поновног стицања независности на Бијеналу савремене умјетности у Венецији. Велики број својих слика, инсталација и графика поклонио је својој домовини, за коју је био нераскидиво везан, и та се дјела налазе у Народном музеју Црне Горе. Добитник највећег државног признања - Тринаестојулске награде за животно дјело која му је уручена 2010.г. Дадо Ђурић умро је 27. новембра 2010. у Паризу и уз државне почасти, сахрањен је по сопственој жељи, у Кошћелама, код Ријеке Црнојевића,

** Аутор Рајко Церовић

** Премијерно емитовано 24.02.1971

Прилог Телевизије Београд-РТС поводом Светског дана телевизије

Свечано, радно и у кругу породице - Некада давно, у време обнове и изградње земље, на питање "Како ћете провести празник?" - одговарало се униформно "свечано и радно", наиме и на државне празнике радило се, није било времена за празновање, а свечарски печат огледао се на зидним новинама, кратким академијама у фабричком кругу и доделом ударничких обележја најбољима. Касније празници нису више били радни, продужавали су се на два или чак три нерадна дана, а уместо свечаних академија и приредби, одлазило се на путовања у иностранство, због куповине или туризма, одлазило се у викендице, на планине или море. Онда су учестале кризе, несташице, скупоће и штедње, па се одговор на питање "како ћете просвети празник" одговарало шаљиво-тужно "у кругу породице". Наслов наше емисије означава садашње истинито стање ствари, које је баш тако како и пише у наслову. Екипа "Трезора" снимала је на неколико локација 23. августа 2012, на 54. рођендан Телевизије Београд, да установи ко ради за празник у кругу своје телевизијске породице и уносила свечарски дух међу запослене који су у рутини телевизијских послова и задатака заборављали да им је празник.

** Учесници: директор Телевизије Београд Никола Мирков, директор Радио Београда Душан Радуловић, Жарко Ковачевић из музичке групе "САРС", уредник емисије "Мојих 5 минута" Тамара Весковић, сниматељ Александар Стипић

** Сниматељ Васко Васовић, асистент Милан Ресавац, сниматељ звука Слободан Мишић, сарадник-сниматељ Сандра Милошевић, организатор Владимир Васић, уредник Бојана Андрић

** Снимано 23. августа 2012, Редакција за историографију