Политичке идеје у Срба

Од пропасти српских средњовековних држава и њиховог пада под турску власт, вековима је Српска православна црква одржавала свест Срба о себи као о посебном ентитету.

Она је најзаслужнија што се српски народ успешно одупро насртајима асимилације и с ове и с оне стране Дунава. У другој половини 18. века у Панонији се формира српско грађанство, док се у Турској ствара нов слој имућних и утицајних припадника српског народа.

Јачањем економске основе, отпочиње и развој образовања и културе. Почињу да делују моћне списатељске фигуре грофа Ђорђа Бранковића, Гаврила Стефановића Венцловића, Захарија Орфелина, Јована Рајића, Симеона Пишчевића, Доситеја Обрадовића, Лукијана Мушицког, Павла Соларића, Саве Мркаља и других.

Неки од њих, уз књиге о љубави и забави, пишу и дела посвећена политичкој историји Срба. Окретање ка сфери политике значило је одмицање од скута цркве. Највредније политичке пројекте из тог времена дугујемо Арсенију IV Чарнојевићу Шакабенти, Сави Текелији и Захарију Орфелину...

Аутор проф. др Драган Симеуновић, уредник Момир Карановић.