Укротити и уобличити племенитост и текстуру дрвета, игру боја, светлости и сенки и пустити их да причају причу уместо нас, дар је оних којима су знане тајне старих уметничких заната. То су они које једноставно зовемо: људи златних руку.

Готово свако од нас се у неком тренутку у животу суочио са дилемом шта да уради са старом шкрињом своје баке, столицама, којима се клате ногари и ормарима из куће наших родитеља, који нам се чине незграпним у модерном оквиру нашег новог дома. Сви ти стари предмети губе вредност и падају у заборав, да би се после неког времена десило чудо.

Изроне из мрака каквог подрума или тавана и у мору безличности, из миљеа брзог темпа данашњег живота, препуног хиперпродукованих предмета без икакве аутентичности и вредности, почињу да живе свој нови живот.

Прича о људима који кроз медијум дрвета, односно фурнира, на светлост дана својом занатском вештином наново износе ретка стара искуствена знања сабрана у помало заборављеним уметничким занатима.

Ово је сведочење људи који се баве рестаурацијом антикварног намештаја, а на другој страни вештином изреде интарзија. За себе кажу, на нама је, који се дрветом бавимо, да пружимо максимум, а на дрвету је да кроз нас лепотом говори само.

Аутор и уредник Милица Барјактаревић.