дебела деца

Јутрос у пролазу док је на Јутарњем програму било прелиставање штампе, прувукао ми је пажњу коментар на текст, ако се не варам, из Блица у коме се говори о томе како у Србији расте број дебеле деце, која се гоје јер само седе и гледају у компјутер или Тв и слабо се крећу. С обзиром да сам отац осмогодишњег дечака, који је други разред осмогодишње школе, имам утисак да је прича о томе зашто су нам деца гојазна отишла у погрешну страну. Наиме, мој дечко није гојазан ( још увек ), обожава да се активно игра, скаче, бави се спортом - али само када има кад! Дете које је други разред са четири до пет часова дневно у школи, са толиким материјалом за учење после школе једноставно нема кад да се креће. Преседи цео дан што у школи што код куће радећи домаће задатке. Компјутер и телевизију само рекреативно. Наравно, сви ћемо у овом случају одговорити "па и ми смо били мали и ишли у школу", јесте, а да ли се неко запитао шта се десило са школским плановима и програмима у међувремену? Ко је нагурао толике предмете деци и нагомилао часове? Поред тзв "изборних предмета" угурао се ту и страни језик, а у вишим разредима још један. Остали родитељи, па и ја смо згранути обимом градива које се свакодневно прелази из свих премета, а о свакодневним тестовима да и не говорим. Поједине делове пргорама које уче у другом разреду са сигурношћу могу да тврдим да смо у моје време прелазили у петом. Првих пет часова дневно смо имали у петом разреду, а не у другом.
Пишем ово не би ли се неко од ваше редакције досетио и забавио се овим питањем. Погледао, упоредио евентуално анализирао планове и програме за основне школе у нашој држави. Ко се играо тим стварима и због чега су часови ликовног, музичког и физичког смањени на минимум? Нормално на уштрб "паметних предмета". Деца нам показују катастрофалне резултате у општем знању јер су чаша која прелива. У њу више не може да стане. Деца само помешају и оно у шта су сигурна. Плус то постају и дебела. Нормално! Гледам свог дечка који се криви на столици буквално цели дан, док сам ја у његовим годинама добар део дана имао времена да се играм са другарима, бавим се спортом.
Постао сам професор на Универзитету и са оним старим плановима за основну школу.
Захвалан на стрпљењу,
Бојан Оташевић, доцент