Разорни след природних катастрофа у Јапану - земљотрес, цунами и, као последица свега тога, нуклеарна катастрофа, преплашили су цео свет. Земља је померена из осе за 16,5 сантиметара, чиме је скраћена дужина дана, а јапанска обала померена је за четири метра.

Цунами који је уследио проузроковао је највише људских жртава и материјалне штете, оштетивши и јапанска нуклеарна постројења. Уз солидарност са народом Јапана, свет је забринут и за себе и последице по планету. Ниво радијације је у Јапану постао опасан за људе, а претња топљења реактора и могућност експлозије нуклеарне електране забринула је цео свет.

Иако је Јапан удаљен хиљаде километара од Србије, синтагма Србија до Токија попримила је своје неочекивано значење и подсетила нас на међузависност свих на планети. Земље Европске уније већ предузимају мере заштите од нуклеарне катастрофе, а протести антинуклеарних активиста широм Европе постали су масовни.

Србија, такође, има реалну нуклеарну бригу, јер у региону од 400 километара од граница Србије постоји 20 атомских централа. Неке од њих су грађене застарелом технологијом и не уливају поверење стручњацима. Иако је јавност увек и несумњиво против нуклеарне енергије, циклично се чују моћни гласови који предлажу градњу нуклеарки у Србији, и поред мораторијума на изградњу који је на снази још од 1989. године.

Да ли је нуклеарни лоби још увек у стању да, упркос свему, наметне своје ставове? Коме можемо веровати, ако је после Чернобилске катастрофе, осим последица радијације, остао и горак укус да су грађани неадекватно информисани? Да ли ће догађаји у Јапану утицати да превлада свест о опасности од нуклеарне технологије или ће глад за енергијом и профитом бити пресудна? Да ли су грађани Србије информисани о нуклеарним претњама и начинима заштите и колико смо спремни да дамо одговарајући одговор, уколико ствари крену лоше?

У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:

мр Милојко Ковачевић, директор Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне средине - Институт "Винча",

др Илија Плећаш, научни саветник Института "Винча",

Мирјана Раденковић, директорка Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност,

проф. др Анђелка Михајлов, председница Амбасадора животне средине,

Нада Ајдачић, магистар заштите од зрачења у пензији.

Шта Србија мисли о себи, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.

Илустрације за потребе емисије урадио Горан Ратковић.