Цео живот Љубише Јовановића Вулфа (Wolf), сликара и професора на Факултету уметности у Косовској Митровици, био је обележен губицима.

Када је имао девет година, Јовановић је остао без оца, кога су убили Албанци 1959. године.

Петнаест година касније, Јовановић је у једном дану изгубио невенчану супругу, нерођено дете и ташту, а убрзо након тога и мајку. То није био последњи велики губитак уметника. Године 1999, Јовановић је остао без куће у Косовској Митровици и свега што је било у њој.

Љубиши Јовановићу Вулфу уметност је делом помогла да преброди све те губитке који су га задесили у животу, а које је у великој мери пренео и на своја платна.

Више од уметности помогао му је несуђени таст Вили Wolf, који је након смрти своје ћерке јединице, супруге и нерођеног унучета, Јовановићу финансијски помогао да заврши студије на Академији уметности, а када је остао без куће у Косовској Митровици, Wolf му је саградио нову у Матарушкој бањи.

У знак захвалности за све што је Wolf учинио за њега, Јовановић је свом презимену додао презиме Wolf, а својој најстаријој ћерки дао је име Вилхелмина, по Вулфовој јединици, а својој невенчаној супрузи која је изгубила живот у саобраћајној несрећи у Немачкој.