четвртак, 17. јун 2010, 18:20
Ко сме да нам чита листинге
Да ли предложени Закон о електронским комуникацијама више доприноси безбедности грађана или угрожавању њихове приватности
Иако се у Србији дневно размењују милиони електронских порука и обавља исто толико телефонских разговора, не постоји закон којим се та област уређује у потпуности. Предлог Закона о електронским комуникацијама требао би да покрије управо оно што недостаје, али неколико чланова поделило је јавност у Србији и узнемирило оне чији је посао да заштите приватност грађана.
Да ли могућност да безбедносне службе без одлуке суда читају када смо, колико дуго и с ким разговарали или размењивали поруке непотребно угрожава нашу приватност, или треба да се осећамо заштићенијим јер полиција и безбедносне службе могу да реагују брже у обрачуну са криминалцима, терористима, силеџијама и педофилима?
Да ли штитећи своју приватост штитимо и оне који крше закон? Или је могућност злоупотребе закона већа од користи коју би могао да донесе у борби против криминала?
У специјалној емисији РТС-а посвећеној овој теми о томе говоре Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја, Саша Јанковић, омбудсман и представници БИА-е и МУП-а.
Емисију води Зоран Станојевић
vredi videti
Bice ovde video klip cele emisije. Pogledajvredi pogedati, bila je dobra emisija, jedna od najzanimljivijih do sad. Covek se uplasi kad vidi sta sve guraju u predloge zakona a da mi za to saznamo samo ako se neko pobuni i skrene paznju javnosti.
lepo je znati
Ohrabrujuce je znati da je,bez obzira na sve, na visokim funkcijama ipak ostao jos po neki normalan covek.G - din Sabic bas u svakoj prilici opravdava postovanje koje uziva kod mnogih gradjana,steta sto na funkcijama nema vise takvih.
stop Orvellu
Dobra emisija,puna podrska svemu onom sto je govorio g.Sabic.
podrska povereniku
Gledao sam,sa zadovoljstvom.G-din Sabic je jedini izneo ozbiljne prave argumente i bio jasan, kompetentan, ubedljiv.
Да ли је довољна интерна контрола
Зашто се оваквим законима стављају у исти кош криминалци и најнедужнији грађани? Да ли је довољна интерна контрола?
Два примера, први: пријављујем на 92 случај учесталог стављања ОХО лепка у браве аутомобила и одједном (у року 10 мин) ми се паркирају специјалци пред кућом и питају где је у току крађа кола!!! (Намера им није лоша, али сам тај поступак да све могу да прислушкују својим апаратима и да у зависности од тога шта им се учини да могу да делују како хоће...
Други: возим се аутомобилом и заустављају ме саобраћајци, ја се револтиран љутим зашто ме задржавају кад нисам направио никакав прекршај, кажу по закону шеф има право да нареди рацију свих аутомобила, по плану, итд., Боже има ли те,...
zloupotreba
Mora da postoji kontrola nad prisluskivanjem, jer je zloupotreba apsolutno neizbezna.
Ako postoji osnova da se neko prisluskuje, mora postojati ozbiljna procedura koja to uredjuje tako da se stite "normalni" gradjani.
Ako to usporava rad...neka usporava...to je cena privatnosti svih ostalih.
коментари