четвртак, 29. апр 2010, 18:25
Вампири као развојна шанса Србије
Може ли се српски туризам базирати на народном празноверју, ако је оно већ светски признато?
Једина српска реч коју су прихватили сви светски речници је - вампир, биће које устаје из гроба да би нападало живе и које се коначно „убија" глоговим коцем. Вампири се у Србији спомињу од пре три века, али тренутно се води велика полемика да ли је старији вампир Сава из околине Ваљева или вампир Пера из Великог Градишта.
Око магазин кренуо је „вампирским путем", не би ли утврдили може ли српски туризам да се „повампири" помоћу народних прича.
У емисији говоримо и о Мостару, једном од најлепших градова СФРЈ, који је током рата у БиХ доживео озбиљне промене. Настојимо да откријемо да ли су ратне ране залечене после петнаест година мира и да ли град који носи име по мосту данас спаја или раздваја народе који у њему живе.
Vampiri?
Pa zasto se Vi mucite i nagadjate? Pitajte Memedovica!
Genijalna ideja!
Koliko god bizarno zvucalo, ideja je genijalna! Vestice, vampiri, crne leptirice, duhovi, djavolje varosi itd :D Koliko tu para moze da se napravi, niste ni svesni! Pa evo u Americi ima na hiljade 'haunted houses' ( kuce duhova), cak posoji u Chicagu turisticka tura pod nazivom "Ghost city", gde te kao provozaju autobusom po gradu, pored tih kuca-zgrada u kojima zive duhovi i ispricaju ti istoriju tog nekog pobesnelog 'duha'. E, sad postoje kuce duhova koje sluze za zabavu i u njima radi citav tim glumaca u periodu oko Halloween-a, tada se najvise posvecuje paznje duhovima:D Ti glumci te toliko istraumiraju, da ti nikada u zivotu vise ne padne na pamet da dodjes u 'kucu duhova', ono ..jure te sa motornom testerom, jedna devojka je cak i pala u baru, a taj neki ludak joj je oko glave zujao ( testera nije prava, tj ne moze nikoga da povredi, ali sve jedno strasno je). Svakako tu postoje i one lokacije na kojima navodno stvarno zive duhovi, o tome kruze i ulicne legende, tu dolaze i "istrazivaci" duhova itd...Kod nas se moze pokrenuti i jedno i drugo, turisticka atrakcija u vidu zabave sa glumcima i sa druge strane mesta za koja se veruje da su stvarno posednuta, a to se najbolje moze saznati po selima:D Sve u svemu , turizam bi procvetao:D
Vic za one koji ga nisu znali
Vraćala se jedna žena kasno uveče. Da bi došla do kuće morala je proći pored groblja, a strašno se bojala. Posle nekog vremena primeti jednog čoveka i brzo mu se priključi uz izvinjenje da se strašno boji sama ići kraj groblja. Čovek se nije protivio društvu. Žena posle nekog vremena opet kaže - Ja se strašno bojim da idem sama, kasno noću, pored groblja. Čovek joj odgovori - Ma nije to ništa i ja sam se bojao dok sam bio živ.
Obnovimo vodenice
Temu obnove vodenica, pokrenuo sam 2002. godine, dok sam bio uključen u rad Turističke organizacije U Kosjeriću. Međutim, tada nije bilo povoljnih kredita za investicije u turizmu, pa je sve ostalo na evidentiranju potencijala i ispitivanju tržišta. Kasnije se ova priča negde zagubila.
A u čemu je bila poenta. Na teritoriji opštine Kosjeriić, u neteknutoj prirodi, evidentirali smo oko 40 vodenica koje je moguće obnoviti sa relativno malim parama.
( nekoliko hiljada evra ). Od ovog broja, polovina vodenica bila je na nekoliko stotina metara od seoskog domaćinstva koje bi moglo, baveći se seoskim turizmom da pruži logističku podršku gostu. A zašto je ovo bitno? U anketi koju smo radili u saradnji sa turističkim novinarima i JUTOM, preovladalo je mišljenje da vodenice moraju izgledati kao pre 150 godina, bez struje, sanitarnog čvora i drugih civizacijskih dostignuća, ali sa ognjištem, verigama, slamaricom, šarenicom i guberom. Zbog toga je bitno da nedaleko bude i domaćinstvo koje je savremeno opremljeno i koje gostu može obezbediti klasičnu kuhinju, kupatilo, internet itd.
Kada su Večernje novosti objavile priču o našim namerama, javili su se mnogi zainteresovani koji su već bili na ekskluzivnim destinacijama širom sveta i ne bi žalili da bogato plate prenoćište u autentičnoj vodenici.
Nadajmo se da će neko uvideti da je ova vrsta turizma velika šansa i to za privlačenje klijentele sa dubokim džepom.
Може сигурно, треба петља
Кад се помене Румунија, сви помисле на Дракулу, постао је бренд, то што ми имамо у Србије вреди за паметне много.
Е, ту је проблем, то није у надлежности државе, то мора појединац да уради, својим парама... сад наступа држава, те не може, те ће се обогати, те шта ће свет да каже, глупо, али тако је.
На неком тендеру дајмо шансу појединцу, има ту штофа за добро одело, може то да буде велики посао и атракција, нема гаранције али знајући свет где све иде и због чека, ТРЕБА ПРОБАТИ, НИКАД СЕ НЕЗНА, а не кошта државу ништа.
Пустимо приватни капитал нека ради, нормално без штете, данас је све посао...
Око магазин
Аутор:
Горислав Папић
Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]
коментари