Јаме у сећању

Документарно-играни филм доноси и реконструкције истинитих догађаја, пре тачно 80 година, рађених по сведочењу Марице Секе Тодоровић и Јелене Тадић из Шида, као главних протагонисткиња, али и Зоре Тедић Вујковић из Буковца и др Јована Бабића из Нештина.

Уз оригиналне и потресне фотографије, али и званична документа НДХ, филм прича о убиствима и прогонима, али се бави и другим врстама злочина, попут насилног покрштавања, културоцида и злочина против имовине.

Током четири године окупације, према званичним подацима две комисије, убијено је близу четрдесет хиљада људи, углавном цивила. Већина су били Срби, а готово целокупна ромска и јеврејска популација су истребљене.

Само на Православном гробљу у Сремској Митровици убијено је близу 8000 људи, што га чини једним од највећих стратишта у земљи. Ту је стрељан и покопан и један од највећих српских сликара Сава Шумановић, чију трагичну судбину можете видети у филму.

Ко је Виктор Томић и зашто његово име, као највећег злочинца Срема, нисмо чули у школама?

У филму се открива и како је НДХ, уз убиства, стравична мучења, насилно покрштавање и масовне прогоне, имала посебан план културоцида, односно  уклањања  трагова  вековног  постојања српског народа на територији Срема.

Како су спасене мошти српског свеца кнеза Лазара, до којих су усташке трупе такође стигле у фрушкогорским манастирима и шта се десило са духовним благом и српским манастирима на овој светој српској планини.

Дубоке јаме свакодневно копане у Независној држави Хрватској, са стотинама хиљада лешева, у светлу братства и јединства и политике нове Југославије, настале су и у култури сећања на потврђени геноцид над српским народом.

Аутор филма је новинар РТС-а Милан Срдић.