среда, 05. окт 2022, 18:25
Глад која се дуго жваће
Кад човек нема, онда се сналази, мора да смишља и измишља, неретко и да моли за помоћ. Када су у Црквеној кухињи видели да немају довољно чварака да нахране људе и да ово, некада сиротињско јело, постаје сваког дана све скупље, досетили су се да направе чварке али од соје. Ти чварци од соје су метафора о једном животу који се одвија под кровом куће у Француској улици број 31 у центру Београда.
У Црквеној кухињи од 9 сати све постаје ужурбано, пристижу запослени и волонтери. И једни и други одмах крећу са послом. Знају врло добро да све мора бити спремно до 12 сати, када почиње ручак. Тада 2000 људи дође да би село и појело нешто топло и скувано, а неки да би преузели храну и однели кући, својој породици.
Ко су људи који долазе у Црквену кухињу да једу. То су људи које срећемо по разним београдским улицама, неки од њих просе, неки свирају за новац, поједини цртају, долазе они који немају. Овде има људи за које никада не бисте помислили да им је потребна било каква помоћ. Долазе и млади и страрији, студенти и пензионери, запослени и незапослени.
О свом животу и о томе како је од филмских рефлектора, позорижних дасака и црвеног тепиха дошла до металног тањира у Црквеној кухињи говори глумица Весна Пећанац.
Уредник: Горислав Папић
Аутор: Далибор Жарић
Око магазин
Аутор:
Горислав Папић
Сваког радног дана у 18:25 - најактуелније политичке, спољнополитичке, економске и друштвене теме. Најзанимљивије приче о култури, најатрактивније репортаже. [ детаљније ]
коментари