Светислав Пешић, први део

О томе да ли је тачно да је строг, али праведан говорили су Дивац, Бодирога, Стојаковић, Бјелица, а он је у добро познатом духовитом маниру закључио да је увек боље победити него изгубити.

У Пироту, граду из кога је потекао и коме се увек враћа, снимљен је наставак интервјуа у башти куће у Новосадској улици, о времену када је добио надимак Кари, о мајци која га је уписала на Есперанто јер је говорила да ће њен Света бити светски човек, а испод коша у дворишту говорио је о сину Марку и томе како му није било лако што му је отац тренер, о унуку Луки који такође тренира кошарку и о породици чија подршка му је најважнија.

Пут на кеј у Пироту водио је поред школе у коју је ишао у којој се присетио пливања у реци за време одмора, али и одласка у Београд са породицом да виде тада највишу зграду, палату Албанија, чије је спратове бројао са неверицом, а потом доласка у Партизан када није проговарао да му се не смеју због пиротског нагласка, о правим пријатељствима за цео живот и важном осећању које је имао у Немачкој, у Шпанији,у сваком граду у коме је живео, да су најважније вредности које је понео из куће због којих је везан за Пирот.

Аутор Тања Петернек