субота, 08. авг 2020, 18:30

Земља и човек

Због ње је брат на брата дизао руку, комшија на комшију потезао пушку. Због ње се ратовало и судило, за њу се злато нудило и око ње се увек много руку трудило. Без земље нема живота, ни опстанка, јер човек живи на земљи и од земље.

Земља је утроба која дарује нови живот семену и све оно што исклија и израсте до плода дугујемо земљи. Она се вековима чувала и бранила јер нас је хранила. Једни су је благосиљали, други проклињали. Због ње су остављани аманети, проклињани преци и заклињани потомци.
И богати и сиромашни сагињали су се пред њом. Само се за земљу и жену каже да је родна и плодна. Зато се земља воли и чува као жена. Човек много више дугује земљи него она њему.
Своја прва станишта, земунице, човек је правио у земљи, која је до данас остала незаменљив грађевински материјал. И своја прва оруђа човек је створио баш због земље јер је земљорадња била прва човекова привредна делатност.

Своје прво посуђе човек је правио од земље то јест од глине, а то је био и први материјал у коме се човек исказао као вајар. Земља је у феудализму била главни регулатор друштвених односа, која је у том периоду изнедрила низ нових звања и занимања.

Одлазећи у рат, напуштајући родну груду или селећи се у другу земљу Срби су са собом често носили и грумен земље. Срби на онај свет покојника испраћају са груменом земље у којој човек окончава овоземаљски живот.

О вековној вези човека и земље ове суботе у Квадратури круга.

Аутор емисије: Бранко Станковић
Сниматељ. Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић