субота, 23. мај 2020, 18:30

Бошко и Адмира - Сарајево

Љубав између Србина Бошка Бркића и муслиманке Адмире Исмић родила се у зиму 1984. године, у време када је у Сарајеву кључао живот пун радости, у време када је у том граду све врвело од шареног људског соја пристиглог са свих страна света на Зимску олимпијаду којој је Сарајево било домаћин те године.

Њихова љубав, о којој се причало у Сарајеву, трајала је девет година. Адмира и Бошко су маштали о заједничком животу, ковали планове за будућност, не слутећи да ишта икада може пореметити њихове снове.

А, онда је дошао рат.

Бошко је могао да оде из Сарајева, али је у њему остао због Адмире. После годину дана проведених у сарајевском ратном паклу њих двоје су одлучили да побегну из тог града који је био опседнут и споља и изнутра.

Желели су да се докопају Грбавице, коју су у то време држали Срби, а да одатле пут наставе даље, за Београд. Нјихов прелазак је био договорен и на муслиманској и на српској страни. Кренули су 18. маја 1993. и фалило им је само пет метара да се докопају слободе, али их је у томе спречио снајперски метак.

За Бошка је тај метак био смртоносан и пао је одмах, а Адмира је, иако смртно рањена успела да допузи до Бошка и да га загрли. Тако загрљени отишли су у смрт.

Њихова тела данас почивају у заједничкој гробници на сарајевском гробљу Лав. Испод њиховог гроба почива и Шорк Курт новинар Ројтерса који је први у свет послао вест о њиховој смрти. Он је тада изразио жељу да буде сахрањен поред њих када умре. И он је убијен на ратишту у Сијера Леонеу седам година након Бошковог и Адмириног убиства.

Уредник: Бранко Станковић