Време је за бебе

Бачко село Дероње једино je место на свету које има осам тамбурашких оркестара, чак и свој Фестивал тамбураша због којег Дероње зову и тамбурашком „Гучом". Али нису само тамбураши „бренд" овог села.

Сваког лета из њега у свет одлазе конвоји камиона препуних слатких лубеница, а готово свакодневно се у њему откупљује најквалитетније перје одавно прослављено у филму Саше Петровића „Скупљачи перја". Али ни ту није крај приче о Дероњи.

У селу живе и раде узгајивачи дувана који никад у животу нису запалили ниједну цигарету. Један од њих је и Душко Никић (25) студент пољопривреде који већ пет година узгаја дуван. Пре одласка на студије Душко је био ученик генерације у машинској школи у Оџацима и као такав представљен принцу Александру.

Душко је већ неколико месеци на цивилном служењу војног рока, а са својом супругом прошле јесени добио је свог другог сина Давида. „Нема шта! Млади, храбри и брзи" - кажу мештани за Душка и Гордану, његову двадесетогодишњу супругу. Али радост породице Никић убрзо је помутила инфекција новорођенчета која се јавила осмог дана после рођења. Међутим, захваљујући ангажовању медицинског особља Института за здравствени заштиту деце и омладине Војводине у Новом Саду, за две недеље опасна инфекција је савладана и дечачић је могао да крене у свој дом.

Давидов долазак кући организовала је његова тетка Снежана Лепоић према војвођанским обичајима за ту прилику: на столу треба да буде свега - од слатке погаче и меса - до воћа и колача. Најважније је да на столу буде јабука као симбол дететовог здравља, орах за његову дуговечност и грожђе са наставак лозе. За долазак сина се у прву воду за купање убацује дукат да буде богат, а за ћерке се ставља сафир да би очи биле плаве или смарагд за зелене. Права телевизијска прича за гледање и за уживање!

Режисер: Мирослав Петковић

Продуцент: Небојша Гарић