По наредби привремене владе, а да би се подигао борбени морал, формиран је женски "батаљон смрти" под командом Марије Бочкарове, одликоване Георгијевским орденом. У редовима "ударног батаљона" биле су пре свега жене које су служиле војску на линији фронта (у руској царској војсци је био одређен број жена које су заузимале високе положаје, а међу њима су били и витезови Св. Ђорђа), али и жене из грађанских породица, племкиње, ученице, учитељице, раднице. Већину су чиниле жене и козаци.

У батаљону Бочкарове биле су представнице знаменитих руских племићких породица, али и простих сељанки и служавки. На пример, ађутант Бочкарове је била Марија Скридлова - кћи адмирала Н. И. Скридлова. Добровољке су по националности биле углавном Рускиње, а било је и других националности - Естонки, Латвијки, Јеврејки, Енглескиња.

Крајем јуна женски "батаљон смрти" од 200 војника стигао је под Сморгоњ (сада у Белорусији), а недељу дана касније се придружио у борби. Батаљон је неколико пута кретао у контранапад. Одред под командом потпоручнице Бочкарове држао се херојски у борби, све време у првим редовима, раме уз раме с другим војницима. Доносиле су муницију, преносиле тајне, а неке ишле и у извидницу; својом службом, "батаљон смрти" је био пример храбрости, чврстине и смирености, дизао је морал војника и доказао да је свака од тих жена заслужила да носи звање борца Руске армије.

Улоге: Марат Башаров, Марија Кожевникова, Ирина Рахманова, Марија Аронова, Алексеј Дмитријев, Дмитриј Шевченко, Владимир Зајцев...

Режија: Дмитриј Месхијев