Културни дневник

У времену не наклоњеном култури и уметности свака премијера је овде прави позоришни подвиг. Мало је нових домаћих драмских текстова који су се прошле године нашли на сцени, али је неколико изузетних остварења настало управо по делима наших писаца. То су Андрићева "На Дрини ћуприја" у режији Кокана Младеновића у Српском народном позоришту у Новом Саду, "Мрешћење шарана" Александра Поповића у режији Милана Нешковића и "Деца радости" Милене Марковић у режији Снежане Тришић Атељеа 212 и "Хипноза једне љубави" Душана Ковачевића у режији писца у Звездара театру.

Добро позориште је огледало друштва, одраз времена и наших врлина и мана. То је оно позориште захваљујући којем боље размемо себе, друге и свет око себе. Било је током прошле године на нашим сценама и неколико таквих представа - "Пијани" Александра Вирипајева у режији Бориса Лијешевића у Атељеу 212, Шекспиров "Хамлет" у режији Александра Поповског у Југословенском драмском позоришту и Чеховљев "Иванов" редитељке Тање Мандић Ригонат у Народном позоришту су неке од њих.

Домаћа фестивалска панорама оптерећена је бројним проблемима, али једно је сигурно: фестивали су у нашем културном животу веома важни, посебно када се има у виду изузетно скромна продукција. Битеф, Стеријино позорје, и ужички Фестивал без превода су мерило квалитета сценске уметности код нас.

Позориште у свету обележили су спектакли на Бродвеју и Вест Енду - Шекспирова трагедија "Ромео и Јулија" на сцени лондонског Герик театра у режији Кенета Бране "Вештица из Салема" чију режију потписује Иво ван Хове и Ла Клоове "Опасне везе" у режији Џоузи Рурк на Бродвеју.

Гост Културног дневника је Иван Меденица, позоришни критичар, театролог, уметнички директор и селектор Битефа. Он даје оцену позоришне године која је за нама и одговара на питање да ли и зашто су наша позоришта у организационој и креативној кризи.

Уредник Оливера Милошевић
Монтажа Милина Тришић
Реализатор Маја Мандић