Време је за бебе

Најпознатији брачни пар наивних сликара из школе у Ковачици, Јурај и Ева Лаврош, од 6. јуна су срећни дека и бака. То задовољство су им пружили ћерка Љиљана (20), текстилни техничар, и зет Владимир Галас (24), наивни сликар, са својом првом бебом, сином Бенјамином.

Бенјамин је стигао на свет у тренутку док је у Братислави трајала заједничка породична изложба. Галаси и Лаврошови живе у Падини, једном од осам насеља у општини Ковачица.

Село Ковачица од Београда је удаљено око 50 километара и углавном је насељено Словацима. Словаци су, пловећи Дунавом, у овај крај стигли пре два и по века.

Захваљујући стваралаштву самоуких ковачичких сликара Словака, чији су мотиви узети из живота и рада на селу, Ковачица је већ шест деценија својеврсна метропола наиве.

У њој су стварали Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова. Њиховим делима биле су одушевљене светске личности попут Франсоа Митерана, шпанског краља Хуана Карлоса, познате певачке групе Ролингстоунси, до космонаута из програма Аполо.

У таквом окружењу потпуно је нормално да су се за наивно сликарство определили и Лаврошови и Галасови, а Владимир је своју супругу Љиљану упознао на часовима сликарства које је држао његов будући таст Јурај Лајош. Породичну заљубљеност у наивно сликарство наследио је и мали Бенјамин који у ручице прво узима четкицу, па онда флашицу са млеком.

Унук је и деду променио. Деда Јурaј је после сетних војвођанских крајолика са оголелим дрвећем, бунаром и несташним гусанима почео да ради нови циклус слика са насловом Весело  детињство. Падинској породичној радости прикључио се и господин Игор Фурдик, амбасадор Словачке у Србији.

Режисер: Ненад Огњеновић
Продуцент: Небојша Гарић