Аутомобили су Титу били својеврсни реквизити за вођење спољне политике. Модел аутомобила у којем би провозао најважније државнике тога времена, јасније је говорио о посети од било којег извештајуа у новинама. Пример за то је чувена посета Совјетског лидера Никите Хрушчова Београду у мају 1955. Совјети су због безбедности у главни град допремили пет блиндираних ЗИС-ева, за превоз од земунског аеродрома до Беграда. Међутим, Тито је на лицу места променио протокол и са Хрушчовом је сео у отворени "кадилак". Тиме је хтео да каже да је Југославија самостална, али нагађања о скривеним порукама иду и много даље.

У касарни Гарде у Београду налази се 6 аутомобила које је користио доживотни председник Југославије. Много аутомобила је уништено, или се налази у приватним колекцијама, мањи део је на Брионима. Међутим, петнаест аутомобила непроцењиве историјске вредности, који су у власништву Музеја историје Југославије и Војног музеја, изложено је у Техничком музеју Словеније. Аутомобили су на основу уговора о позајмици од 1986. у музеју у Бистри. Уговор је потписан на пет година и истекао је 27. јануара 1991. године, али шест месеци касније дошло је до немира и рата и тако су аутомобили до данас остали у Словенији.

Да ли су надлежни урадили нешто да врате вредне аутомобиле? Због чега Србија треба да инсистира да се проблем решава на суду, између музеја који су потписали уговор, а зашто Словенци инистирају да се на Титове аутомобиле примене правила сукцесије?

У специјалној емисији Око магазина, видећете највреднију колекцију аутомобила у овом делу Европе која се налази у Техничком музеју Словеније. Сазнаћете и како данас изгледају чувени Титови "мерцедеси", који се чувају у касарни Гарде у Београду. Због чега познаваоци старих аутомобила тврде да људи у Србији и Словенији не знају шта имају. Сазнећете зашто је важно да сви аутомобили буду изложени на једном месту?

Уредник: Горислав Папић
Аутор: Далибор Жарић