100 сенки над Београдом: Прича о Келтима - Скордисцима

Заиста! Која прича може да повеже Александра Великог, краља Артура, Цезара, Херодота, Страбона и Марцелина, шта или ко истовремено повезује пророчиште у Делфима, библијске Галате, са оснивањем стотина градова Европе па и древним Београдом?

Као у многим питањима старог континента, неки нас одговори чекају под сенком Београда, његовог античког доба, доба Келта и Сингидунума! Постоје бројне претпоставке о постојбини Келта, међу којима су и тезе о њиховом индоевропском пореклу.

Међутим, савремени научници тврде, да је најзначајнија етничка група античке Европе, настала у самом срцу нашег континента. Наиме, још у VI веку п.н.е., територија Келта, простирала се од Француске до југозападних делова Немачке и Швајцарске.

Ова чињеница, допринела је да се поменути регион прогласи постојбином келтске културе.
Из много разлога, ратничких али и културолошких, Келти су дуго били најснажнији народ Европе. Подунавски Скордисци, наравно, нису мировали, поделили су се, део народа је остао на ушћу Саве, док су најјаче снаге кренуле према пророчишту у Делфима.

Предводили су их кнежеви Белгиос, Бренус, Акихориус, Кертриус и Батанат. Рат је отпочео 279 године п.н.е.. Поход на југ, Скордисци су покренули са подручија града Београда.