субота, 26. дец 2015, 18:30
Квадратура круга: Ђорђе Вајферт
У 2015. години навршило се 165 година од рођења Ђорђа Вајферта,оца српске индустријализације, оснивача неколико рудника у нашој земљи и творца модерног пиварства у Србији.
Уз све то Вајферт је био и велики задужбинар и добротвор који је за време српско-турског рата (1876-1878) српској војсци поклонио новац за куповину топова.У том рату учествовао је као добровољац у коњици и тада добио свој први орден за храброст.
За време Балканских ратова Ђорђе Вајферт најсиромашнијим становницима Београда поклања 60000 векни хлеба, а српској коњици шаље на фронт 100.000 литара пива.
За време Првог светског рата као гувернер Народне банке Србије успева да сачува златне резерве Србије, а када је први пут постављен на ту функцију Вајферт је поново увео динар као српску валуту. Због тога нас данас гледа са новчанице од 1000 динара.
У Панчеву и Београду овај задужбинар, визионар и хуманиста оставио је неколико задужбина као и бројне поклоне српском народу.
Slepa pesnikinja
Poštovani gospodine Branko,
rodjena sam u Dalju 1948.godine. Još od desete godine bavim se pisanjem I do sada sam objavila 10 knjiga, od toga 1 roman, zbirku pripovedaka, knjigu aforizama I 7 zbirki pesama. Autor sam I nekoliko drama I jedne monodrama "Moj brat na visokom položaju", koje su izvedene u Dalju, u Kući "Milutina Milankovića". Učestvujem na svim pesničkim susretima na području Istočne Slavonije, Baranje I Zapadnog Srema, a aktivno saradjujem I na Radio Dunavu I Radio Borovu. Saradnica sam I časopisa Bijela pčela, kao I svih zvučnih I Brajevih glasila za slepe I slabovide osobe koji izlaze u Srbiji I Crnoj Gori. Živim u Dalju sa sestrom Jadrankom.
Volela bih da me posetite I zabeležite kako živi I stvara slepa soba, u jednoj maloj, višenacionalnoj sredini, ko su ljudi koji mi pomažu u mom stvaralačkom radu, ko su mladi volonteri zahvaljujući kojima evo mogu I Vama da pišem, kako (s obzirom na činjenicu da sestra I ja živimo od minimalnih primanja) pronalazim način da svoju umetnost podelim sa drugima. Sa Vama I Vašom publikom bih želela da podelim I važnu činjenicu, važnu za osobe u sličnoj situaciji, šta je to što me iznova motiviše da pišem I stvaram, a stvaraću dok sam živa!
Izuzetno cenim Vaš rad I uživam u Vašim emisijama, što me je I motivisalo da Vam pišem I nadam se da ću Vas upoznati!
S najdubljim poštovanjem,
Gordana Pavić
00385-31-590472
gordana.pavi@gmail.com
грешка
Поштовани,
пратим Ваше емисије и драго ми је да тако нешто постоји на нашој медијској сцени. Пуно смо сазнали из Ваших емисија и шаљем Вам пуно подршке и желим сву срећу у даљем раду.
У овој емисији о Ђ.Вајферту провукла се једна грешке и то не Ваша већ Вашег саговорника. Ђ.Вајферт није увео већ је вратио динар као нашу валуту.Прво ковање српског новца започело за време владавине краља Стефана Радослава (владао од 1228. до 1233. године). Назив тог првог српског новца био је, баш као и данас – динар српски или, на латинском, гросус де Расциа, рашки грош. А прво помињање имена ДИНАР, као домаће српске валуте, појављује се 1321. године, у листини краља Уроша II Милутина. Српски средњовековни новац одликује лепота, елеганција, маштовитост представе а по квалитету ковања и новитетима у изради и варијанти превазилазио је ковања већине суседних држава и један је од најбитнијих показатеља самосталности, државности и моћи тадашње српске државе. Богатство ковања може се илустровати следећим примером: у распону ковања од 230 година, тј. од времена владавине краља Радослава 1228-1234 па до пада под турску власт, више од 20 владара, 15 жупана и великаша и десетак градова ковало је свој новац. До сада је регистровано око 350-400 врста новца (мада је то тешко презицно утврдити). Ковање српског новца престаје освајањем Смедерева од стране Турака да би се поново покренуо након устанака. Овај новац на себи носи 1868. годину.
Само мала исправка од љубитеља нумизматике.
с поштовањем Драгана Секулић
Квадратура круга
Аутор:
Бранко Станковић
У мaтeмaтици, нajвeћa зaгoнeткa je квaдрaтурa кругa. У живoту, то je чoвeк. [ детаљније ]
коментари