Прво заустављање - код Трајанове табле. Може јој се прићи једино с реке. Табла је огромни мермерни блок који је 103. године постављен на стени изнад некадашњег римског пута и моста на коме император поносно објављује: "Савладавши планинско и дунавско стење саградих овај пут". Због подизања нивоа Дунава, при изградњи ђердапске хидроелектране потопљен је антички пут, а Трајанова табла је заједно са стеном исечена и подигнута 20-так метара на виши ниво.

Дунав је овде накада био граница Римског царства. Учврстивши Лимес на Дунаву, Римљани су били заинтересовани и за Дакију, прекодунавску област која је заузимала територију данашње Румуније. Пре свега због богатих рудника злата и других племенитих метала, али и због опасности од добро организованог Дачког краљевства, нарочито после ступања на престо дачког краља Децебала 86. године.

Његов лик исклесан у стени на румунској страни - стражари над Дунавом. Био је то последњи владар Дакије, који је, опкољен Трајановом војском 106. године извршио самоубиство. То је означило крај великог похода римљана на Дакију кога је Трајан дуго припремао, изградивши комплетну инфраструктуру на нашој, десној обали Дунава.

Скулптура висока 40 метара, завршена је 2004. године, после 10 година рада 12 клесара-алпиниста који су користили специјалне пнеуматске чекиће. То је највећа клесана скулптура у Европи. Децебалово око је дуго 4,3 метра, нос је дугачак 7 а широк 4 метра. Укупна цена радова достигла је милион долара. Финансијер је румунски тајкун и историчар-аматер Јосиф Константин Драган.

Укроћени Дунав данас је значајан за производњу струје, за речни саобраћај, рибарење, за истраживања археолога и биолога, али и за развој туризма. У далекој прошлости била је то река живота и опстанка.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Небојша Ђурђевић, монтажер Милица Живојиновић.