субота, 12. дец 2015, 21:05
Без степеника
Вишеструко награђивани филм Без степеника, редитеља Марка Новаковића произведен у властитој продукцији РТС-а, победник Филмских и глумачких сусрета у Нишу и носилац седам награда на филмским фестивалима широм Србије, који је већ могла видети фестивалска публика на три континента, имаће своју телевизијску премијеру 12. децембра 2015. године на Првом програму РТС-а са почетком од 21.05 часова.
Сценарио за филм Без степеника написао је Зоран Ђикић и са њиме освојио другу награду на анонимном конкурсу за најбољи сценарио који је 2007. године, поводом 50 година постојања, расписала Телевизија Београд.
Пензионисани професор неуропсихијатрије, Славиша Петронијевић, живи у свом стану заједно са својом ћерком Милицом, зетом Стојаном и унуком Драганом. Оболео је од Алцхајмерове болести и живот у заједници постаје све компликованији, како за њега самог тако и за његове укућане.
Милица и Стојан желе да га сместе у старачки дом, али Славиша се труди да им покаже да је са њим и даље све у реду. Временом, то му постаје све теже...
Улоге у филму Без степеника играју Властимир Ђуза Стојиљковић (којем је ово била и последња улога у животу), Наташа Нинковић, Александар Ђурица, Миодраг Крстовић, Рената Улмански, Марко Јанкетић, Иван Ђорђевић, Александра Николић и Ана Чохаџић.
Редитељ: Марко Новаковић
Сценарио: Зоран Ђикић
Директор фотографије: Бојан Ракић
Сценограф: Мирослава Андрејевић
Костимограф: Сузана Глигоријевић
Монтажер: Петар Шумоња
Композитор: Владимир Пејковић
Маскер: Славица Шајкић
Сниматељ звука: Драгослав Симић
Дизајнер звука: Небојша Зорић
Продуценти: Добривоје Илић и Слободан Стојичић Леси
Kolektiv i pojedinac
Generacija koja je sve dala za kolektiv (drustvo) na kraju zavrsava kao pojedinac.
Sentimentalnost za starije na zapadu ne postoji al zato postoji novac koji se obavezno odvaja za iste te stare osobe.
Ovaj film na najbolji mogci nacin prikazuje to sto drustvo mora biti pripremljeno za taj sto na balkanu nazivaju "novi zivot"! to jest moje ja!
čestitka
Čestitam RTSu na ovakvom, besprekornom filmu koji deluje svetski.
Želim više ovakvih pristojnih filmova o pristojnim ljudima i njihovim svakodnevnim borbama.
Ovo je familijarna bolest
Nažalost ovo je vrsta demencije i na zapadu je zovu"familijarna bolest".
Kad moždane ćelije umiru onda se gubi pamćenje (sadašnje) i ljudi nisu u stanju da se sete da li su gladni ili žedni ili imaju fiziološke potrebe i.t.d. onda familija ima veliku ulogu ovde. A oni koji boluju od nje nisu ni svesni, jer žive u svom nekom svetu, a najbliži im nemogu pomoći a teško je i gledati. U kasnijem periodu bolesti oni neraspoznavaju ni rođenu decu. Na zapadu imaju staračke domove gde samo ljudi sa ovom dijagnozom mogu da dobiju dom. Zato što je njima potreban poseban tretman nogo onima koji imaju somatične bolest ( srčane, parkinson i.t.d.). Takav je život pojedinim ljudima.
коментари