субота, 17. окт 2015, 15:15
ТВ лица: Душан Петричић
Како памти Душка Радовића, Бајфорда, Полетарац и стид што црта пред камерама па још на коњу. Зашто му је мама бранила да буде адвокат и политичар? Како је изгледало отићи у Канаду и како сам каже "потрошити 20 година живота"? Како се љубав према родном граду мери сатом који не ради по времену у Торонту него и даље показује београдско време?
На ова и друга питања одговара Душан Петричић. Илустратор и карикатуриста који љути политичаре карикатурама и радује децу широм света илустрацијама књига. Дан је почео у стану који је тражио више од годину дана по повратку из Канаде и најзад га изнајмио. Једини услов је био да гледа на Дунав и да буде у Земуну у ком је одрастао уз оца авијатичара и мајку која је стално гледала у небо чекајући да се он врати. Од малих ногу црта, још као студент је почео да сарађује да Душком Радовићем, Бајфордом, Ршумовићем... Генерације га памте по шпицама за Полетарац, Коцкицу илустрацијама за "Само нам још але фале" водио нас је кроз ТВ куварицу, а онда је оставио место професора на Академији и кренуо у Канаду како сам каже са реком емиграната која је отишла те 1993. Топло, носталгично, сетно говори Петричић о годинама у којима му је недостајао мирис липа и боје људи јер свако од нас има неку боју да би схватио како је оно за чим чезне светло над Београдом јер како пада светло на наш град не пада ни на један други на било ком крају света...
Аутор Тања Петернек Алексић
Ako odgovor nije kasno stigao
Muzika je iz filma Cudesna sudbina Amelije Pulen. Pozdrav!
muzika
Hvala autorki i gostu na još jednoj divnoj emisiji. Zamolila bih, ako neko zna, kako se zove numera koja kreće u 44 minutu. Veliko hvala.
Srecan u avionu
Mi tamo, daleko stvarno smo srecni samo u avionu...A kad bolje razmislis nismo ni tu ni tamo,toliko je to tuzno.Petricicu svaka cast na odluci o povratku i na tome sto u odluku ne sumnja,meni su koferi stalno spakovani,a neizvesnost odluke uvek je u meni.
Јаки смо!
Прва помисао после одгледане емисије ми је: диван је дар остати некако нормалан, у домовини у којој апсолутно није сјајно стање, или ван ње, где сви ми који се ту налазимо овако или онако ”цртамо кловнове” док путем медија посматрамо драгу домовину такву... У сваком случају, највећи допринос који јој можемо дати јесте да рушимо негативне стереотипе о нама.
inostranstvo ili domovina
Dugo me nista nije tako pogodilo kao ova emisija.I ja sam jedna od onih koja je protracila godine u inostranstvu ,koja je zbog dece ostala iako nisam zelela, a deca su se takodje vratila.Od onih koji su ostali stalno slusam kako je tamo bolje, standard,automobili,kuce.,a ubija ih nostalgija o kojoj je govorio gost.Razumem njegovu drugaricu koja nosi sat u Torontu navijen na beogradsko vreme, razumem i prepoznajem situacije o kojima govori i verujem da se krug zatvara tek kada se vratite tamo odakle ste posli.Sigurna sam da se mnogima nece dopasi ovo sto pisem,ali i moje decenije u inostranstvu su bile losa odluka i protracene godine mog zivota.Hvala Dusanu Petricicu na brutalnoj iskrenosti.
ТВ лица ... као сав нормалан свет
Аутор:
Тaтjaнa Пeтeрнeк Aлeксић
„Тв лица …као сав нормалан свет,, је на програму РТС-а десет сезона. За то време око 300 личности из јавног живота показало је да успех и популарност нису успели да их промене. [ детаљније ]
коментари