Предратно сироче је добростојећим мештанима у селу Ковачи служило за ситно надничарење, подсмех и батинање. Стицај околности хтео је да се Миломир Главчић половином педесетих година затекне на југословенској караули на Преспанском језеру. Тада одлучује да тегобну судбину узме у своје руке и - емигрира у Канаду.

Тамо је почео да ради у руднику, али је, сањајући бољи живот, штедео сваки долар, постао угоститељ и јефтино куповао канадске ливаде и утрине на којима ће, по непогрешивом осећају надничара из Ковача, убрзо ницати насеља.

Продаја те земље на Нијагари касније је доносила добру зараду.

Остатак живота проводи тешко и упорно радећи. Тако је избегао и изменио судбину пониженог надничара, али му је у табанима остао осећај надничарског трња из поткопаоничких Ковача, чему се не може отети.

У овој емисији Актуелно-документарног програма, финале те животне приче је стална помоћ коју Миломир Главчић шаље у родне Коваче.

Укупна свота временом се попела на око милион евра, а помоћ је некад намењена и онима који би, могуће, и данас исмевали и понижавали надничара Миломира Главчића из Ковача да није емигрирао 1946. године, чиме се он, иначе, не поноси.

Аутор Вера Аксентијевић

Уредник Љубисав Алексић