Обухвата површину од 19 500ha и проглашен је за Специјални резерват природе - заштићено добро I категорије. Заједно са Парком природе "Копачки рит", на супротној, хрватској обали, Горње Подунавље је једна од највећих заштићених природних целина у Европи. Ту су најразноврснији еко-системи - водени, мочварни, шумски, ливадски, барски...

"Еко-караван" је са својим домаћинима из ЈП "Војводинашуме" обишао Моношторски и Апатински рит који чине целину овог Спацијалног резервата природе, данас тек дела некада много веће поплавне долине Дунава. Сваке године река плави ове просторе, наноси плодни муљ из кога се рађа живи свет. Овде су природне ритске шуме - врба, топола, храст. Од дивљачи, ту је европски јелен, срна, дивља свиња... Има птица мочварица, дивљих патака, лабудова.

Обишли смо и баре Семењача и Шаркањ, Бајски канал. Упознали смо и брачни пар Хегедиш, пчеларе из Апатина који кажу да је мед одличног квалитета јер је овде аутентична и потпуно чиста природа.

Највећи део Горњег Подунавља је покривен комплексом ритских плавних шума.Тако добро очуваних - ретко се где могу срести, код нас, па и у Европи. О шумама се овде води рачуна већ 300 година. Тако и данас, у Резервату брину о заштити и узгоју шума.

Дунав је својим током, са рукавцима - дунавцима и поплавним водама дао основни печат Горњем Подунављу. Бајски канал је настао од дунавског рукавца. Протеже се од мађарског града Баје, па све до Великог Бачког канала у који се улива.

Овај канал слови за најчистију каналску воду у Србији. Обале су обрасле трском а прави украс су локвањи. Богат је рибом - има шарана, амура, сома, смуђа. Могу се видети и сиве чапље, дунавски галеб, дивље патке.

Извориште канала заправо није у Баји. 1700. године ово је био леви ток Дунава. Негде у 18. веку, када је Дунав променио свој ток, Бајски канал је остао одсечен од свог извора. Марија Терезија је увидела да тај одсечени други део Дунава има потенцијала да олакша транспорт робе и наредила је да се реши проблем великих меандара, и да се прокопа корито на два места, код Баје и код преводнице Шебешфок, која је изграђена 1875. године. Тако је регулисан ниво воде и канал назван - Бајски.

И за крај емисије смо оставили причу о Репродуктивном центару за узгој високе дивљачи. Ту су јелени и кошуте. Одвојено се држе. Питоми су па посетиоцима прилазе. Слободно се крећу и уживају на ливадама овог Центра у оквиру Резервата природе Горње Подунавље.

Аутор емисије: Драгана Васиљевић.

Сниматељ: Небојша Ђурђевић.

Монтажа: Милица Живојиновић.

Фотографије: Милорад Конрад.