У време када су каравани били једина спона између истока и запада, на мапама караванских путева, места од значаја обележавана су црвеном тачком. То је значило да се на том месту тргује траженом и веома цењеном робом.

Црвеном тачком била је обележена и Демир Капија, град у Тиквешкој долини, у Републици Македонији.

Данас је Демир Капија зелена тачка, у загрљају Демиркапијске клисуре кроз коју је Вардар пробио свој пут до Солунског залива.

Место, чија се историја повезала са Србијом оног тренутка када је краљ Александар Карађорђевић, одлучио да на простору Демир Капије, направи најстарију винарију на Балкану. Вино је пронело славу Демир Капије, али овдашњих 5000 становника будућност види у еко-туризму.

Између трију река, Вардара, Бошаве и Дошнице, на судару медитеранске и континенталне климе, смештена подно планиниских венаца, са најлепшим украсом Демиркапијском клисуром, овај град има све предуслове за такву будућност.

Ако волите природу, бициклизам, планинарење, ако сте довољно храбри и спретни, кајакарење на брзим водама или слободно пењање - Македонци га симптатично зову качување, ако сте за опуштање, пецање, све то нуди Демир Капија.

У демиркапијској клисури своје станиште нашли су белоглави супови, који су на обронке Кожув планине расејали ендемску врсту кактуса из Мексика. Тамо расту платани стари преко 300 година и нико их не сече.

Тамо се хлеб и баница пеку у фуруни на дрва, старци по селима праве козји сир и све се то нађе на демиркапијској трпези уз пинђур, пребранац и турли таву (јело од две врсте меса и три пута више поврћа). Вода из река је чиста и питка, али ко ће у Демир Капији да пије воду, поред онаквих вина...

И мада је Демир Капија, путницима из Србије, само одмориште на путу ка Грчкој, не оду даље од ресторана на 113-ом км од Скопља.

Будите мудри, скрените с пута и откријте нетакнуту природу Демир Капије.