Траг: Централе на Ђетињи

"И сину виђело из ријеке"

Није само Тарабића пророчанство ("...и сину виђело из ријеке...") ишло на руку заговорницима градње прве српске централе у Ужицу по Теслиним нацртима крајем 19. века, већ и све остало.  

Најпре су комшије Чачани прекардашили са ушуром Ужичанима за млевење жита. Зато су ужички индустријалци одлучили да саграде сопствени парни млин, мало потом и да градски млин буде, ипак, на водени погон, да би једина посета Николе Тесле Београду, 1892. године, и његов сусрет са научником Ђорђем Станојевићем утврдила замисао да се на Ђетињи, у ужичкој вароши, гради централа за струју.

Велики посао започет је крајем тог века, у окриљу акционарског друштва Ткачница.

Када је Сименсов генератор, тежак три тоне, довезен железницом из Немачке у Крагујевац, требало га је превести до тада беспутне ужичке вароши. Ужичани су преко планине Јелице презали 12 пари волова.

А када је на Илиндан, 1900. године, електрана прорадила и "синуло виђело из ријеке", многи Ужичани су се панично склањали, питајући се како је могуће да светлост и ватру производи вода.
Новински дописници слали су вест да се те ноћи Ужице купа у светлу. Прва Теслина српска електрана, изграђена одмах после оне на Нијагари, дуго је, уместо лојаница, бакљи луча и петролејки, осветљавала Ужице.

Градња пруге Београд-Бар затрпала је њене јазове, али је она обновљена, те однедавно опет шаље светло Ужичанима. А овај симбол града, 10. јула, на Теслин рођендан, на Дан науке у Србији, у време када слави 115. годишњицу постојања, окупио је научнике, уметнике, Ужичане и њихове госте на великој мултимедијалној манифестацији "Тесла на Ђетињи", која се уселила у календар свечаности овога града.

Аутор: Нада Гавриловић
Уредник: Љубисав Алексић
Одговорни уредник Редакције актуелно-документарног програма: Драган Стојановић

број коментара 0 Пошаљи коментар