Еко караван: Жеђ

Селу познатом по томе што "плива" у млеку, а воде нема "ни за лек". Овим речима су нам описали своје село мештани и тако заинтригирали екипу "Еко-каравана" да сними причу о њиховом безводном и жедном Крушеву.

На тридесетак километара од Пријепоља, на левој обали лимске долине налази се Крушево - лепо, питомо село. Крајолик чудесне лепоте. Село има педесетак становника који узгајају чак 1300 оваца и јагањаца. Млека у изобиљу - воде ни капи.

У Крушеву нема ни једне славине, лавабоа, купатила... Нема ни бунара. Већ тридесетак година мештани живе од наде да ће им стићи водовод. У последњих пет деценија више пута су покушавали себи да помогну копајући бунаре. Али - ни капи драгоцене течности која живот и опстанак значи.

Једни кажу "Све је у Божијим рукама". Други "Крушево је проклето и уклето". Трећи тврде да је кречњачки, крашки терен на коме се село налази такав да воде за пиће једноставно нема.

До првог извора Буковик, који се баш за невољу налази у тешко приступачном пределу треба сат и по хода - само у једном правцу. Зими и с пролећа вода се од отопљеног снега и кишнице сакупља у великим рупама ископаним у земљи. Зову их "локве".

А када у лето удари суша и "тешка" жега и "локве" пресуше, сељани стоку морају да потерају до извора, два, три пута дневно. Тада је пут у оба правца знатно дужи - 3-4 сата хода.

И тако се у безводном Крушеву живи већ 300-400 година. Људи опстају и боре се с недаћама. Нада да ће им стићи вода и да ће утолити жеђ - не напушта их.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Агбаба, монтажа Ксенија Савићевић.