Ко год се возио возом у Србији, бар једном, помислио је да је време стало у прошлом веку и то почетком века, јер је просечна брзина иста тада и сада - око 40 км на сат. То је пет пута мање него у суседним земљама, а да не помињено Јапан.

Сада се из тог јавног предузећа и саме Владе најављују бољи дани за српску железницу и нас, њене путнике. Предстоји реструктурирање у наредне три године. Шта то значи за железницу, њених 17.000 запослених и милионе путника?

Да ли су заиста Железнице Србије једино јавно предузеће које се рефромише у роковима договореним са ММФ-ом, као што се хвале у Влади?

Колико се улаже у пруге, колико у возове, одакле новац? Да ли радници треба да страхују од консултација са ММФ и Светском банком јер се спекулише о отпуштању великог броја запослених?

И коначно, када ће те деценијама обећаване брзе пруге Србије и да ли у тај пројекат ико верује?

О стању у српским железницама говоре: генерални директор Железница Србије Мирослав Стојчић, саветник у министарству грађевине и саобраћаја Мирољуб Јевтић, председник Синдиката железничара Србије Драган Ранђеловић и професор Саобраћајног факултета Бранислав Бошковић.

Емисију води и уређује Весна Дамјанић.