Разговор је почео у Последњој шанси, говорио је о ћерки глумици Вањи Ејдус и томе какво је искуство било играти са њом у "Фаусту" о унуци која има глумачке гене Ејдусових и са друге стране баке Станиславе Пешић, о данима када је пристао да буде управник Народног позоришта и илузији да нешто може да промени, о стресу као последици свега.

По препоруци лекара сваког дана мора да шета, па је разговор настављен у три круга по Ташу, уз сећања и духовите приче из богате каријере. Предраг Ејдсу се присетио како је изгледало играти "Шовинистичку фарсу" 1.800 пута, зашто је био критикован као духовити Хрват, како је пао у оркестарску рупу и упркос свему играо наредне вечери, како изгледа бити господар прстена тј. добитник "Добричиног прстена" како је једне године био номинован за три улоге на једном фестивалу и како је победио самог себе, како је у коми говорио на шпанском и немачком језику које не говори и тај догађај је постао инспирација за представу "Делиријум тременс".

Прави посвећеник послу те вечери је имао премијеру представе "Мале тајне" а после громогласног аплауза објаснио је како је потребно неко време после представе да се среде утисци, а онда следи нови дан и нова улога...

Аутор Тања Петернек Алексић