Рајац чине два села. У једном живе људи, а у другом се чува вино. И тако већ више од 150 година.

Рајац је насеље, недалеко од Неготина, врло живописно, са лепим старим кућама и уским сокацима. То је старо српско село које се помиње још у време турака. Мештани се баве пољопривредом, сточарством и наравно, виноградарством, што је и главно занимање. Од скора се баве и сеоским туризмом.

Изнад села, на километар-два, налази се камено насеље у коме се справља и чува тај "божански напитак". То су надалеко познате Рајачке пивнице или "пимнице" како су се некада звале. То су можда најлепши споменици културе Неготинске крајине - изузетно вредан облик народног градитељства. Завод за заштиту споменика културе је то насеље 1983. године прогласило за просторно културно-историјску целину од изузетног значаја за Србију.

Пивнице су грађене од средине 18. па до тридесетих година 20. век. Од тесаног су камена пешчара и куће и темељи, бунари, чесме, ограде... Кровови су покривени ћерамидом.

Неготинска крајина jе крајем 19. века имала највећу површину под виновом лозом у Србији. Управо због квалитетног земљишта и идеалне климе, грожђе је било одличног квалитета.

О томе и следећа прича. 

Крајем 19. века, европско виноградарство је запало у велику кризу јер је из Америке стигао паразит - филоксера, сићушна уш која уништава винову лозу. Она напада корен лозе и тиме долази до сушења чокота и замирања целог винограда. Када је 1870. године у западној Европи та болест изазвала велику штету и несташицу вина, дошло је до процвата виноградарства у Неготинској крајини. Јер због песковито-кршевите структуре тла, филоксера није могла да се прошири. Тада се, бродовима Дунавом, неготинско вино превозило и извозило у Аустроугарску, али и Француску, Енглеску и Русију.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Ненад Ђурђевић, монтажер Милица Живојиновић