среда, 11. мар 2015, 10:05
Траг: Беч - српска прича
У потрази за бољим животом много наших људи је нашло своје место у Бечу. Не зна се поуздано колико их је, али се говори о 200.000 Срба. Баве се различитим пословима и многи су остварили свој сан.
Аустријанцима не могу да продају осигурање или неку робну марку, али српску храну и добро расположење могу. Неки зарађују за живот тако што Бечлијама продају бечку шницлу.
За Српско вече, које у свом ресторану организује прави српски домаћин, окупљају се и Срби и Аустријанци који, готово по правилу, одмах резервишу сто и за следећу годину.
Несклад између стварног живота и носталгичних осећања је оно што их мучи. Сви отворено говоре о жељи да се врате, али пракса и живот показују другачије. Малобројни су они који се заиста врате.
Аутор: Новица Савић
Уредник: Љубисав Алексић
Cardak ni na nebu ni na zemlji
Kako da se vratimo? Kad god sam stupio u bilo kakvu diskusiju uvek je bilo "vi stranci" mislite da vam je ovo Bec, Berlin, Amsterdam ili bilo koje drugo mesto zavisno gde je ko otisao.
Vise nas prozivaju nasi, cak i familija od ovih koji su nas prihvatili a kod njih smo stvarno stranci. Rado bih se vratio ali kao hronicni bolesnik imam samo jos jedan vise problem, u mom mestu me salju na socijalno da prevodim papir koji je dvojezicni i cimaju te na sve strane. Nigde nismo pristali, dobro je da dodjemo, ostavimo novac, poklone i mozemo odmah nazad u tudjinu.
Moras biti milioner da bi mogao da se boris a ja nisam krao u svetu vec radio tako da nemam nikakve milione da placam mito na sve strane.
коментари