100 сенки над Београдом: Прича о Анки Константиновић Обреновић

Када су Турци коначно напустили Београд, далеке 1867. године, приређен је дворски бал на којем је домаћица била Анка Константиновић Обреновић.

Овом је приликом госпођа Анка, истински посебна Београђанка, одржала леп говор у којем се упустила и у једно интересантно пророчанство: "Замишљам наш бели град после сто година као један јевропски велики град, са великим украшеним кућама, са лепим сокацима, са изображеним не само младим људима већ и женама. Жене ће опет да бидну убаве, као и данас, али елегантне и по јевропском начину изображене - као праве списатељке. И у њему ће тада све да бидне убаво и екстра фајн. И те будуће жене и људи смејаће се нама, женама и људима, како смо у изображенију и писанију били плитки. Те жене после сто година од наших данашњих дана, биће и лепо воспитане и мајке ће им бити писмене. Али ми се родисмо и живесмо под Турцима и борисмо се за слободу нашег отечества, а они ће да живе у слободном, белом и фајн граду, и они ће се борити за своје лично писмено сочињеније и своје изображеније".

Ова љупка визија је непозната многим Београђанима, као уосталом и сама животна прича Анке Обреновић Константиновић...

Аутор: Александар Диклић

број коментара 0 Пошаљи коментар