100 сенки над Београдом:Прича о Доситеју Обрадовићу

Устанички Београд, март 1811. године. Блатњавим улицама орјенталног града, креће се тужна поворка. За отвореним ковчегом у тужној литији корача Карађорђе, устаничке војводе и мноштово ожалошћеног народа.

У порти старе Саборне цркве, сахрањено је тело највећег српског просветитеља тог доба, човека који је на драгоцен начин допринео стварању модерне српске државе.

На надгробној плочи уписан је текст: "Овде леже његове српске кости. Он је љубио свој народ. Вечна му памјат."

Доситеј Обрадовић је рођен 67 година раније, 1744. године, у Чакову, румунском делу Баната, свега 30 километара удаљеном од границе данашње Србије.

Рођен као Димитрије, рано остаје без родитеља. Дечака теча исписује из школе и шаље га на занат. Па ипак, склон вишим идејама, Димитрије проналази духовни изазов у црквеним књигама, одбацује занатство и бежи у фрушкогорски манастир Хопово. Дечак је тада, по свој прилици имао око 13 година...

Аутор: Александар Диклић 

 

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар