Време је за бебе

Једна школа за два ђака

Матићи из планинског села Горње Кошље у општини Љубовија су постали јунаци ове емисије пре 7 година. Гордана и Тијосав су тада очекивали своје четврто дете. Три ћерке на које су поносни су тада већ биле девојчице. Најмлађа је тек кренула у школу. Цела породица је прижељкивала и очекивала дечака. Сестре су желеле брата, а родитељи наследника који ће им остати у кући кад женска деца оду својим путем. Жеља се свима остварила и рођен је здрав и крупан дечак Гроздимир.

У том тренутку је Горданина одлука да роди и четврто дете и нада да ће то бити син околини деловала превише храбро, али и конзервативно. Село је, иако природно богато, смештено међу пределима од којих застаје дах, у којима је последње природно станиште белоглавог супа, изумирало. Суровост зиме и тешки пољоприврени послови од којих се ту живи су отерали сву омладину. По неколико ђака је имало у нижим разредима основне школе која постоји у Горњем Кошљу, а до школе која држи наставу вишим разредима су деца пешачила по десетак километара кроз шуме и преко потока.

Екипа емисије "Време је за бебе" се вратила у ово село да првог дана школовања испрати Гроздимира до школе. Дочекали су нас исти предивни предели, још увек има белоглавих супова, али су наши Матићи седам година страији, а школа у Горњем Кошљу ради захваљујући Гроздимиру који је једини ученик првог разреда и још једном дечаку који похађа четврти разред. Учитељица у пензији која је свој радни век провела у тој школи је била веома тужна јер 01.септембар 2014. године није обележила дечија граја. Каже, као да није почела школа, жао јој је младог колеге учитеља који неће осетити радост коју је она осећала када је сачека пуно двориште деце. Учитељ Ненад је ипак радостан што уместо једног, сада има два ђака. Немогуће је многе наставне програме извести, али ће дати све од себе да ова деца стекну све знање које имају и њихови вршњаци у граду.

Оно на шта Гордана и Тијосав мислили кад су желели сина и одлучили се на четврто дете је 31.августа 2014. године постало потпуно јасно. Најстарија њихова ћерка Слађана је студент Више васпитачке школе у Шапцу и кући долази веома ретко, Љиљана је ученица Туристичке школе у Ваљеву и код куће је током школских распуста и по неког викенда, а Биљана је спаковала своје ствари и кренула од куће да би 01.септембра кренула у средњу школу у Ваљеву. Мајка, која је већ два пута паковала ствари своје деце знајући да их неће више често виђати, знала је колика је бол испратити дете од куће и пустити га у свет за његово добро и овај трећи растанак не би издржала да кроз сузе није за руку држала Грозду.

Аутори формата: Небојша Неле Гарић, Мирослав Петковић, Ненад Огњеновић
Редитељ епизоде: Мирослав Петковић 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 18. јан 2015, 17:09) - Лука [нерегистровани]

Ђак међу белоглавим суповима.

Ода о брдовитој Србији.
Благодарим Гордани и Тиосову Матић, њиховим кћеркама Слађани, Љиљани и Биљани, сину Гроздимиру, госпођи Станислави Секуловић, учитељице у пензији, господину Ненаду Илић, учитеља за само два ђака, режисеру емисије Мирослав Петковићу, ТВ екипи , НИРА-у и РТС-у.