Време је за бебе

Миодраг Ђорђевић (32 год) рођен је у Београду, али је још у раном детињству са двојицом браће и сестром измештен из биолошке у хранитељску породицу. Детињство му је прошло без породичне топлине и нежности и једино лепо чега се сећа је васпитачица у предшколској установи. "Живео сам са још неколико деце код хранитељке у Чуругу. Одмах сам ја видео да та жена хранитељство гледа само као посао. Фалиле су ми емоције, али је једино што сам ја као тако мали могао је да се повучем у себе. Чак су мислили да сам заостао у развоју и послали би ме у специјалну школу да није било моје дивне васпитачице која се заузела за мене. Ко зна шта би са мном данас било да сам ишао у специјалну школу."

Кад је завршио основну школу, већ је био довољно одрастао да зна шта је добро за њега и инсистирао је да буде пребачен у дом Центра за заштиту одојчади, деце и омладине. Дом "Моша Пијаде" у Београду Миодраг памти по дивним васпитачима, солидарности међу децом која су у њему живела, самопоуздању које је добио и вољи да успе у животу. Био је добар ђак и одмах после средње школе је почео да ради као аутомеханичар и да сам брине о себи.

И његови пријатељи из Дома су сви завршили успешно школу, почели да раде и граде своју будућност. Једна од његових другарица је радила у туристичкој агенцији у време које се памти по редовима за визе испред амбасада. Како би изашла у сусрет другу, плаћала му је да уместо ње чека у редовима. Испред амбасаде Аустрије је приметио Гордану. Гордана (33 год) је радила у туристичкој агенцији у Нишу и истим послом је чекала у реду. После редова су дошли туристички сајмови, колегенице из Београда и Ниша су почеле да се друже, а Мики и Гордана су се заљубили.

Када су одлучили да је време да почну заједнички живот и да стварају сопствену породицу, Гоцина мама им је великодушно поклонила стан. Пошто је Гоца дуго година имала проблема са хормонима, није им лако било да дођу до трудноће. После много лекова и лекара, Гордани је препоручена дијета.

Уз заједничке напоре, до прве трудноће је дошло пре 3 године и на свет је стигао њихов плави анђео Виктор. Са њим су обоје напокон остварили снове и потребу за комплетном породицом.

Својим родитељима не замерају. На своје детињство нису огорчени јер не дозвољавају да ишта из прошлости баци сенку на њихову данашњицу. Са својим искуством знају тачно шта свом детету треба да пруже и Виктор је заиста живахан и срећан дечачић. Вест о другој трудноћи их је обрадовала али и уплашила. Још се нису потпуно ни навикли на своју срећу, а стиже увећање породице. Страх је највећи настао због тога да ли ће они финансијски моћи да испрате да деци ништа не недостаје, а и како ће Виктор прихватити бебу.

Црнокоси дечак се родио у породилишту КБЦ "Др Драгиша Мишовић" 15. августа и чим су га родитељи угледали, знали су да ће све бити у реду.

"Њих двојица вреде свега што Гоца и ја радимо и није ми жао ни због једне муке и проблема који сам превазишао, ако је то била цена да имам Гоцу и њих двојицу", каже Мики.

Породица Ђорђевић сада живи своје најлепше дане, комплетна и срећна. Можда баш они којима је део породице у детињству фалио највише умеју да цене сваки дан проведен са својом децом и партнером.

Аутори формата: Небојша Неле Гарић, Мирослав Петковић, Ненад Огњеновић
Редитељ епизоде: Горан Ковачић