Сто сенки над Београдом

Још у првом веку су рани хришћани, као јеврејска секта били мета прогона од стране других Јевреја, а потом и од власти Римског Царства. Шездесетих година нове ере, када су најистакнутији апостоли били погубљени, сваки хришћанин је знао, да припадање вери, значи животну опасност. Од дванаест Христових апостола, само је најмлађи, апостол и јеванђелист Јован умро природном смрћу.

Највећи противник правоверних у 2. веку, било је паганско јавно мњење. Различите гласине би изазивале провале беса, тако да су се и државни органи посветили уништавању појединаца па и целих хришћанских заједница.

Прогони су се наставили до почетка 4. века када је хришћанство коначно легализовано одлуком цара Константина.

Страдања небројених верника су определила све аспекте хришћанског живота, теологију и организацију цркве.

Свети Ермило и Стратоник убрајају се у ред најстаријих, по имену познатих хришћанских мученика, пострадалих у римском Сингидунуму, који је у античко доба припадао провинцији Горња Мезија...

Аутор: Александар Диклић