Историја науке: Милутин Миланковић

У бечкој Техничкој школи завршио је студије, а 1904. године постао први доктор техничких наука, српског порекла. У тамошњој угледној компанији бавио се изградњом брана и мостова од армираног бетона, и у тој области је постигао задивљујуће резултате. После неколико година напустио је Беч и прихватио професуру на Београдском универзитету, наследивши професора Косту Стојановића на Катедри за примењену математику, рационалну механику, небеску механику и теоријску физику.

За време рата 1914. године, будући да је био интерниран у Будимпешту, у Библиотеци Мађарске академије наука, приљежно је истраживао температуре планета сунчевог система и соларну климу. Написао је монографију под називом Математичка теорија топлотних појава, насталих сунчевим зрачењима - и објавио је у Паризу.

Анализирајући астрономски утицај на климу, Миланковић је протумачио периодизацију настанка, развоја и повлачења глацијалних фаза планете, у протеклих 600.000 година, уводећи вишу математику у дескриптивне науке.Теорију соларне климе и ледених доба објавио је у капиталној књизи Канон осунчавања, коју је издала Српска краљевска академија. То је проглашено најзначајнијим делом у српској науци двадесетог века.

Отац математичке климатологије, геофизичар, инжењер, астроном, аутор уџебника, романа и мемоара, заљубљеник у оперу, књижевна и филозофска дела - научник, чије име носе: кратер на Месецу, Марсу и један астероид - стваралачки опус завршио је необичним списом: Огледом о песми "Смрт Марка Краљевића"...

Ова епизода серијала Историја науке, рађена је у документаристичком маниру и садржи битније одреднице о животу и делима угледног научника.

Уредник и сценариста Борислава Николић, продуцент Љубица Мирић Петровић, директор фотографије Драгослав Бојковић, спикер Жарко Обрачевић, организатор Милка Јовановић, асистент редитеља Зоран Јовановић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић.