Након вишемесечног трагања дошла сам до господина Дарка Вишњића, пословног човека, власника имања, које је некада припадало породици Шулхоф из Будимпеште. Два брата банкара Вебер и Ледерер изградили су овај летњиковац у Падеју који је завршен 1901. године. Запошљавали су 2000 сељака у сезони на садњи беле и црне винове лозе као и пшенице. Поседовали су 80 до 100 коња. Производили су 40.000 литара вина и 10.000 литара шампањца. Извозили су вино у Мађарску и Француску и изградили су пругу од замка до железничке станице у Падеју.

Породица је боравила у овом замку до рата, када се повлачи у Будимпешту. Ту породицу смештају у радне логоре и породица Шулхоф нестаје у ратном вихору.
Имање пропада, а у ратним разарањима спаљена је винова лоза и читаво имање остаје запуштено.

Дарко Вишњић верује да се овај замак налази на важном стратешком месту где се преплиће неколико култура и где у миру и лепоти може да са својом породицом ужива враћајући полако све функције овог необичног замка чија је реконструкција завршена 2010. године.
Како сада изгледа замак Шулхоф? Који су били мотиви Дарка Вишњића да уђе у компликовану реконструкцију читавог имања? Шта је сазнао о породици која је ту некада живела?