Јован Бијелић (1886-1964) после завршене Академије у Кракову и једногодишње специјализације у Паризу, 1915. долази на прашку ликовну академију код професора Влахе Буковца. Бијелићев боравак у Прагу обележен је јаким утицајима кубистичког размишљања. Имали смо прилику да пратимо сведочење потомка Бијелицовг пријатеља из Прага као и да видимо слике које су остале код њега.

Стојан Аралица (1883-1980) се појављује у Прагу 1917. године бежећи пред немачким властима јер је поред студирања сликарства на минхенској академији био и један од вођа српске младежи. У Прагу је специјализирао графику. Није се дуго задржао тамо, али је касније доста често и успешно излагао у Прагу.

Милан Коњовић (1898-1993) после једне приватне посете Прагу, одлучује да тамо 1919. године студира сликарство. И ако се после три семестра сукобио са професором Буковцем и напустио академију, остао је до краја живота везан за Праг због женидбе са пражанком Емом Маштовском. Много пута је у Прагу имао самосталне изложбе и активно је учествовао у тамошњем културном животу.

Светислав Вуковић (1901-1978) је дошао да студира у Праг 1921. и живео тамо све до 1938. када се враћа у Србију. И поред бројних међународних изложби и признања, остао је прилично непознат српској стручној и културној јавности. Ово је нас покушај да исправимо ту неправду.