Перо Поповић (1881-1941) Академију ликовних уметности у Прагу уписује 1904. У општој школи проводи пет семестара у класи професора Влахе Буковца и два семестра у специјалки код професора Франтишека Женишека. У српској школи у Сарајеву 1907. заједно са колегама са прашке сликарске академије, Бранком Радуловићем и Тодором Швракићем, приређује изложбу и то је уједно била и прва организована изложба наших сликара на територији Босне и Херцеговине.

Бранко Радуловић (1885-1916), 1903. уписује Српску цртачку и сликарску школу у Београду где до 1905. стиче прва знања у сликарству. С јесени 1905. Радуловић одлази у Праг и прву годину боравка проводи у приватној сликарској школи Карела Рајзнера. Уписује Академију школске 1906/7. код познатог Буковца, а 1907. прелази у специјалку код професора Франтишека Женишека где остаје до 1911. Радуловић је један од најдоследнијих представника импресионистичког начина сликања у историји босанско-херцеговачке уметности.

Тодор Швракић (1882-1931) после завршене Српске цртачке и сликарске школе у Београду и приватне сликарске школе у Бечу, 1904. уписује Академију у Прагу, где остаје до 1910. По повратку у Сарајево отвара приватну сликарску школу. У Балканским ратовима учествује као добровољац. Швракић је постао један од најбољих акварелиста у српском сликарству двадесетих година 20. века.

Коста Хакман (1889-1961) је жељу да прве сликарске поуке стекне баш на прашкој ликовној академији добио од његовог професора цртања у гимназији Тодора Швракића, такође прашког ђака. У Праг је Хакман стигао августа 1919. Касније прелази у Краков и успешно завршава тамошњу ликовну академију. Хакмана знамо као изврсног сликара и особеног педагога, дугогодишњег професора Ликовне академије у Београду.

Битно је напоменути да су сва четворица сликара били стипендисти српског просвјетно културног друштва "Просвјета" из Сарајева, чија је приоритетна активност била школовање студената у иностранству.