Иако је о Титу писано више него о свим господарима вечитог Београда, јединствен приступ аутора серијала омогућиће нам да наслутимо истинску природу овог, заиста несвакидашњег човека.

Можда је свет угледао 1890, или неког непознатог дана и месеца 1893. године. Па ипак, могуће је да је рођен 1894, или 25. јануара ко зна које године.

Забележено је најмање 15 датума његовог рођења, а конфузију је стварао он лично, другачијом причом па и различитим уписивањем података у сопствене документе. Када су комунистички обавештајци пронашли аустроугарски војни документ са датумом 25. мај 1892. године, дан му се допао, прогласио га је аутентичним и није био вољан да га се одрекне, без обзира на касније и извесније податке, по којима је рођен 7. маја исте године.

Тако је 25. мај проглашен за његов рођендан али и за Дан младости југословенске омладине.

Више од 30 година, сваког пролећа, стотине хиљада деце и омладинаца трчаће уздуж и попреко Југославије, носећи његове слике, државне заставе и штафете, стилизоване и израђене од неког метала или дрвета.

Штафета би му се, у античком - тријумфалном маниру, свечано предавала на стадиону ЈНА у Београду.

Светковина је била државни догађај, са монументалним програмом, џиновским сликама и фигурама, а непрегледна маса младих људских тела је, у заносу и покрету, симболизовала љубав и једниство поданика.

Маршал, који је живео неколико стотина метара даље од стадиона, заваљен у столицу, посматрао би сцену достојну фараона, цара или каквог римског императора.

Емисија је посвећена Миладину Зарићу.