среда, 12. феб 2014, 10:40
Траг: По бату ата, до Баната
Прошлост војвођанске равнице, још од времена рала, неутврђени каљави путеви и непреглед, налагали су човеку да ослонац тражи тамо где је једино могао.
Вековима су овде коњи били незамењив човеков ослонац и излаз па је та веза постала нераскидива, много више од онога што се може објаснити рационалним, и израсла у љубав, па и мит.
Ни прошли век уградње "коњских снага" у индустријске машине и техничких достигнућа из банатске равнице није протерао племениту животињу, иако се коњи данас у Банату чувају све мање због економске потребе.
Аутор: Симо Будимир
Уредник: Љубисав Алексић
konj u vojvodini
hvala na lepu
sliku. da konji su nam bili radna snaga na
njivama i vukli su tezak tovar.mi smo nji jako voleli i negovali i po imenu vikali.u stalima je bilo toplo i cisto lezali su na slami.a danas nema vise slama.bili smo ponosni i utkivalismo se sa komsijom.na nekoj
slavi sm i devojke vozili fijakerom u crkvu
po se i nakad desilo da smo pali u jendeg jer
komsija nam dao molo rakiju da budemo hrabri.
коментари