четвртак, 09. јан 2014, 11:00
У почетку беше реч - Мирослављево јеванђеље
ТВ хроника о најстаријем сачуваном рукопису српске ћирилице и о људима који су о њему бринули и чували га више од 8 векова...
Почиње Милошевићева ера и предигре ратних збивања. Будућност људи у Србији сваким даном постаје све нејаснија. У таквој ситуацији сви заборављају на Мирослављево јеванђеље које је склоњено из специјалне витрине и већ годинама борави у подруму Народног музеја. По Београду колају приче да тадашња кустоскиња, мало нижа растом, користи кутију у којој се налази Мирослављево јеванђеље, као подметач за ноге кад седи за радним столом...
Издавачка задруга "Досије" 1993. године се сусреће са првим фототипским издањем Краља Александра Обреновића и долази на идеју да изда фототипско издање - фототиспког издања рађеног у Бечу 1987. године. Радећи на том пројекту, у Народном музеју се први пут сусрећу и са оригиналом Мирослављевог јеванђеља које се и даље чува у опскурној дрвеној кутији у депоу музеја. Вељко Топаловић и Душан Мрђеновић схватају да у Народном музеју не постоји готово никаква документација о оригиналу и да је годинама новац који је стизао из буџета Србије, наменски за Мирослављево јеванђеље, одлази у ко зна ком правцу.
Уз одобрење тадашњег директора Народнг музеја Јефте Јефтовића, снимају све странице оригинала али су убрзо сусрећу са ударцима администрације и државних службеника. Схватају и зашто - њихова калкулација штампе потпуног фототипског издања је око 150.000 немачких марака а институције културе за исти посао од државе годинама траже више од 1.600.000 марака! Довољно новца да се бар 10 људи угради са по 100.000 марака, а да се књига одштампа било где у свету, на најбољи могући начин.
Решени да ипак заврше цео посао, без новца, уз подршку неких истакнутих академика и Службеног листа СРЈ, шверцују слајдове у Јужноафричку републику и тамо, далеко од наше државе, раде више од годину и по дана на књизи. Једина подршка им је Брикић трећи оснивач "Досијеа" који се почетком деведесетих иселио у Јоханесбург. Иако у огромним дуговима, Мрђеновић, Топаловић и Бркић завршавају књигу.
Највреднији српски средњевековни рукопис штампали су и коричили црнци у Јоханесбургу, а први примерак готове књиге је прошвецован у Србију. На Београдском аеродрому Кертесови цариници заплењују макету књиге а по Душана Мрђеновића долазе полицајци у цивилу. При првом сусрету са Драганом Карлеушом, тадашњим инспектором МУП-а, Мрђеновић износи податке да су људи из државне администрације у последње две деценије проћердали више од 2.000.000 марака а да ни динар није стигао до оригинала.
Инспектор Драган Карлеша преноси директну поруку Вељку Топаловићу, која је стигла од самог државног врха, преко тадашњег министра културе Наде Поповић - Перишић: "Уколико наставите да радите на овој књизи, фирма ће вам бити затворена а ви и ваше породице можете да се селите из земље!"
Топаловић и Мрђеновић не одустају јер су већ све шта су имали у животу уложили у израду ове књиге. Након информативног разговора Карлеуша схвата смисао старе народне изреке "Повика на вука, а лисица месо једе...".
Режија - Бошко Савковић
Наратор - Предраг Мики Манојловић
Музика - Зоран Кики Лесендрић
Сценарио - Вељко Топаловић, Бошко Савковић
Директор фотографије - Вук Дапчевић
Сниматељи - Горан Шљивић, Драшко Беговић
Монажа - Горан Добросављевић
Продукција - НИБ АЛТЕРНАТИВА
puna dusa
Dragi moji, jos uvek ne mogu da se otrgnem utisku serijala "U pocetku bese rec". Pomesane emocije, radost, tuga,bes ali i sreca sto postoje ovi ljudi koji su verovali u svoju ideju i sacuvali Miroslavljevo jevandjelje od zaborava. Molim RTS da reprizira serijal u vecernjim satima, jer to mora da udje u matricu odrastanja novih generacija.
Браво
Серија је одлична: препуна историјских чињеница о којима вреди размишљати и након сваке епизоде. Свака част за сценарио и наративне покривалице. Похвала и за фотографије и документарне снимке. Волела бих да још неки пут емитујете ову серију (филм).
коментари