понедељак, 02. дец 2013, 18:25
Хладни (не)мир
Од наранџасте револуције пре непуних десет година Украјина се налази у некој врсте политичке кризе. Ипак, велико финале те кризе су велике демонстрације у Кијеву које су отпочеле после одлуке председника Јануковича да одустане од потписивања Споразума са Европском унијом.
Само у недељу, 1. децембра, на улицама главног града Украјине било је више од сто хиљада људи.
Шта се дешава са Украјином? Како ће се ова драма завршити?
Колико су заправо украјински догађаји сукоб између Русије и Европске уније и ко ће, напослетку, однети победу?
Да ли је Украјина још једно место где се осећа мирис „хладног рата" и има ли сличности између те велике земље и Србије.
Гости емисије Око: Милан Милошевић, новинар Времена, Борис Варга, дописник Би-Би-Сија за југоисточну Европу, и Драгомир Анђелковић, историчар и политички аналитичар.
Аутор емисије: Горислав Папић.
U čemu je sličnost
Ono što je zajedničko srednjeevropskim, istočnim i balkanskim zemljama u okviru EU je da su posle početnih ekonomskih uspeha ušle skoro sve u negativan trend društvenog proizvoda, broja zaposlenih i migracije stanovništva. Na njihovim teritorijama jača uticaj stranog kapitala na račun domaćeg a same pokazuju vrlo problematičnu spoljnu politiku koja je više privezak diplomatiji vodećih zapadnih država.Otvorenost za ekonomsku saradnju nije i jednakost moći i podjenak obostrani smer kretanja profita. Isto važi i za Srbiju, a to su tendencije i za Ukrajinu.
Ne postoje relevantne sličnosti
Često se navodi da Srbija bira između saradnje sa EU ili saradnje sa Rusiom tj. sa bilo kojom drugom državom izvan EU što je neosnovano. Tačno je da će se Srbija pristupom u EU obavezati da će sporazume sa drugim zemljama izvan EU uspostavljati u skladu sa EU pravilima ali to ne isključuje saradnju sa tim zemljama jer kao i u saradnji drugih članica EU sa zemljama izvan EU najbitnije je i za Srbiju da "stvara kontakte" tj. uspostavlja saradnju i dobre odnose sa mogućim partnerima i izvan EU da bi nakon pristupa EU već imala poslovne partnere s kojim će sklapati poslovne ugovore.
Drugačije rečeno, pristupom Srbije u EU, EU se ne obavezuje da će Srbiji ili bilo kojoj drugoj članici pronalaziti poslovne partnere ni u EU ni izvan EU. Takođe je jasno da ne postoje očekivanja da se Srbija pristupom EU odrekne već postojićih poslovnih partnera.
коментари