Дочек је био величанствен. Током рата подморница је пловила врло кратко под  југословенском заставом и под командом британске морнарице. Од када је оштећена почетком 1942., служила је у луци на Малти за обуку савезничких противподморничких бродова и авиона.

Исте године Иван Мишковић је постављен за заповедника подморнице "Небојша", са задатком да чува подморницу.

Подморница је ремонтована 1946. године једно време била је у Сплиту под именом "Тара 801", после тога служила у Пули за обуку, а онда расходована, исечена на комаде и бачена у старо гвожђе.

Емисија је снимљена 2003. године у Котору, крај места где је поринута подморница "Небојша". Заинтригирала ме је прича која старим Котором још увек кружи међу поморцима.

Наиме, када је подморница требало да своју посаду однесе у плаве дубине како би се спасла и изронила на територију која гарантује безбедност, 1941. године нико од окупљених људи  у Котору није хтео да подморницу одвезе да би заронила. Тада се појавила млада жена, прошла кроз гомилу посматрача и одвезала подморницу.

Јован Трбојевић и Иван Мишковић били су чланови посаде. Срела сам у Београду Јована Трбојевића, који је већ тада дуго живео ван наше земље, и Ивана Мишковића, који је живео у Београду. Био је једини српски официр, капетан краљевске и командант партизанске подморнице. Сваки од њих прича свој животни пут, а то је и прича о нама. Некада стешњени у маленом простору подморнице "Небојша", они су кренули сваки на своју страну и никада се после тога нису срели.